Роман Јукија Мишиме “Исповест маске” добија ново издање на српском језику
БЕОГРАД - Јукио Мишима био је један од највећих јапанских авангардних писаца 20. вијека и трагична фигура, а његово полуаутобиографско дјело “Исповест маске” ускоро ће у новом издању на српском језику објавити београдска “Лагуна”.
Мишима је био аутор око чијег књижевног дјела, контроверзног живота и преране смрти ритуалним самоубиством је створен читав читалачки култ широм планете. По ријечима критике, Мишимин опус карактеришу луксузни вокабулар, декадентне метафоре, његова фузија традиционалних јапанских и модерних западних књижевних стилова, те опсесивне тврдње о јединству љепоте, еротике и смрти.
Јукио Мишима било је књижевно име писца Кимитакеа Хираокеа, рођеног 14. јануара 1925. године у Токију у аристократској породици самурајског поријекла. По завршетку средње школе, у складу са очевом жељом, уписао се на Правни факултет, на Царском универзитету у Токију, и наставио да се бави писањем. Послије дипломирања 1947. године запослио се у Министарству финансија, али га чиновничка каријера није занимала. Уз очев пристанак, ослободио се посла и посветио писању. Након два слабо примијећена дјела објавио је полуаутобиографски роман “Исповест маске” 1949. године, а тема хомосексуалности изазвала је праву сензацију у конзервативном друштву попут јапанског.
Књига приказује његово мазохистичко фантазирање, преокупацију сопственим тијелом и његовом љепотом, те исказивану бојазан да љепота тијела може да прође као и наглашену фасцинацију смрћу. У великој мјери књига је, наравно, аутобиографска и писана је под знатним утицајем европске књижевности коју је Мишима већ тада добро познавао.
Роман је стекао велику популарност код читалаца и од тог тренутка почиње Мишимина плодна књижевна каријера. Након њега нижу се романи “Жеђ за љубављу”, “Забрањене боје”, “Златни павиљон”, “Морнар који је изневјерио море”, тетралогија “Море плодности.”
Осим четрдесетак романа, Мишимин изузетно плодан књижевни опус чине и осамнаест позоришних драма и двадесет томова прича, као и неколико есеја. Под јапанском заставом био је три пута номинован за Нобелову награду за књижевност, али 1968. године то престижно признање стиже јапанском писцу Јасунари Кавабатеу, Мишимином ментору и колеги.
Књигу су на српски превеле Зорица Савић Ненадовић и Бранислава Јурашин, а издање би требало да буде објављено почетком априла.
Фасцинације
Мишима је приступио војној обуци јер је желио да постане ратник и самурај. У његовом начину размишљања, изнесеном највише у есеју “Сунце и мач”, припремати се за самураја значило је припремати се за смрт која га је одувијек фасцинирала. У фантазијама из младости љепоту је изједначавао са екстазом смрти, а себе доживљавао као посљедњег насљедника традиције јапанске љепоте. Чудна логика која припрема самураја са могућношћу да умре јуначком смрћу у потпуности му је опсједала мисли задњих година живота, све до трагичног краја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
