Радисав Милић, добитник “Златне сове” за “Глас Српске”: Награде потврда важности писања

Казао је ово за “Глас Српске” књижевник Радисав Милић, који је добитник овогодишње награде “Златна сова” Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево за најбољи необјављени роман, за рукопис “У кругу”.

Милић је нагласио да не добити књижевну награду не значи да оно што смо писали нема никакву вриједност.

- Сигуран сам да се у романима који нису добили награду, као и у онима који су добили другу и трећу заиста налазе важне поруке живота и важни текстови. И 2017. године сам био награђен на конкурсу за “Златну сову”. Тада сам заузео треће место и читајући књиге својих конкурената увидио сам да су вредне. Као неко ко је био и трећи и први, ко је имао прилику да губи и да добија свестан сам да су награде невероватно битна ствар за културни простор Србије, Црне Горе, Републике Српске и Србије - истакао је Милић.

Додао је да је важно похвалити Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, јер се борио да одржи конкурс у тешким околностима.

- Постоје људи којима је писање битно и који се труде да годинама, без обзира на тешке околности, одрже конкурс на високом нивоу - казао је Милић и додао да се на сваком конкурсу појави десетак романа изузетне вриједности те да је његово одржавање вредновање добрих књига, писане ријечи и мисије коју књижевност има на овим просторима.

Према његовим ријечима, ово је књига која говори о човјеку који одлази у свијет желећи да побјегне од прошлости и од живота у сиротињском дому за незбринуту дјецу.

- Остављајући своје успомене, покушава да пронађе нови живот у даљини. Но, како то обично бива, наше кривице и злочини враћају нам се као нека врста казне. Главни јунак сусрећући се са тешким проблемом умирања на Онколошкој клиници у Београду заправо покушава да решава неке проблеме из свог пређашњег живота. Суочавајући се са смрћу и покушавајући да спозна смисао сопственог живота, хвата се у коштац са тешким аветима прошлости и покушава да их реши - објаснио је Милић.

Истакао је да главни јунак романа “У кругу” схвата да нам се све што урадимо враћа кроз неку врсту концентричних кругова, као нека врста цијене коју морамо да платимо за кривице које смо учинили.

- Књига је близу романа тока свести, али не сасвим. То је психолошки роман који није лишен динамике, има фабулу која је садржана у ономе што се дешава као радња у људском карактеру. Овај рукопис нам казује да не знамо шта је суштина наше среће и несреће и оног што живимо. Дакле, да ми заправо и не препознајемо који су то тренуци када смо срећни или када губимо те да нисмо ни свесни да губимо, јер нам то изгледа као некакав добитак - испричао је Милић.

Нагласио је да је ово једна од ријетких књига у српској књижевности код које су тема и идеја истовјетне.

- Основна тајна овог рукописа је да човек оставља жену коју воли због неразумевања, неизговорених речи и оћутаних тајни. Доживљава да се њихова љубав враћа као нека врста казне њиховом детету у тренуцима када се он суочава са смрћу - закључио је аутор и навео да је најбоља препорука читаоцима да прочитају књигу.

“Нечиста крв”

Додао је да га је на писање овог дјела инспирисала “Нечиста крв” Борисава Станковића.

- Најтежи проблем књиге “У кругу” је питање инцеста. Читајући Бору Станковића открио сам врсту проблема који постоји у српском карактеру када је у питању суочавање аниме и анимуса. То је хватање у коштац са оним у нама када додирујемо граничне вредности наше људскости, када покушавамо или прелазимо те границе - закључио је Милић и додао да је романом покушао да објасни да нам се све оно што у животу радимо враћа кроз неку врсту свог антипода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.