Проза и поезија великана српске књижевности обједињене у новој збирци: Од романтичних стихова до хумора

Александра Глишић
Проза и поезија великана српске књижевности обједињене у новој збирци: Од романтичних стихова до хумора

БАЊАЛУКА - Има одиста једно доба у људском животу кад све подсећа на љубав: сунчан дан, тамна ноћ, бура и тишина, новац и музика, цвеће и хероизам, мек диван, облак у небу, мушица у ваздуху. Тако жена постане средиште свих других покрета срца, мисао мисли, циљ циљева.

Овако је о љубави писао славни Јован Дучић, за живота назван кнезом српских пјесника, у свом дјелу “Благо цара Радована”.  Нека од његових дјела наћи ће се и у књизи “О љубави - Бисери српске љубавне поезије и прозе” која ће се ускоро појавити пред читаоцима у издању београдске “Лагуне”.

Ову јединствену збирку чине дјела великана српске књижевности, међу којима је и нобеловац Иво Андрић. Међу корицама ће се наћи и неки од најљепших љубавних стихова чувених пјесника Милана Ракића, Лазе Костића, Владислава Петковића Диса, Бранка Миљковића.

Читаоце ове књиге дочекаће и мисли о љубави Моме Капора, Мирослава Мике Антића, Душка Радовића...

- Као што се не може о љубави све рећи, тако се у једној књизи не може сакупити све што је написано о њој. Отуда је ово тек једна ниска бисера позајмљених од неименованих народних певача до великих имена, од Бранка Радичевића до Љубивоја Ршумовића, од Лазе Лазаревића до Горана Петровића, од Драге Дејановић до Иване Димић - навео је издавач.

У овај избор, примјећује издавач, уткана је и нада да ће читаоца водити до новог промишљања о љубави и о српској књижевности, као и да ће још више развити љубав према читању.

- Од романтичних излива љубави до мисаоних узлета, од љубавних тајни до прељубе, од трагичне љубави до дела зачињених хумором, песме и приче домаћих аутора сведоче о тематском и стилском богатству, које доноси и слике свог времена и осећања која су у срцу нашег живота - примјећује издавач.

“Љубавници су највећи утописти, а љубав највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања”, записао је Дучић у есеју о љубави у “Благу цара Радована”.

 

 

Љубавна песма

 

 

Шуме бокори цветног јоргована,

И ноћ звездана трепери, и жуди

За бујну љубав, свету богом дана.

Док месечина насмејана блуди,

Шуме бокори цветног јоргована.

 

У таку ноћ је пожудну и страсну

Изолда некад чекала Тристана.

Буде се гробља уз кукњаву гласну

И сећају се прохујалих дана.

У таку ноћ је пожудну и страсну,

 

Носећи собом лествице од свиле,

Старински витез пун вере и наде,

Хитао замку своје верне Виле,

И певао јој страсне серенаде.

Старински витез, пун вере и наде!

 

Шуми, о ноћи прохујалог доба!

У срцу носим некадање људе.

Поворке беле дижу се из гроба,

И са мном љубе, чезну, стрепе, жуде!

Шуми, о ноћи прохујалог доба,

 

Страсно и жудно! Она мене чека

Ко некад плава Изолда Тристана.

Стрепи, и слуша топот из далека.

Док месечина насмејана сија

И ћув мирисни заносно ћарлија

У бокорима цветног јоргована!

 

Милан Ракић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана