Проза и поезија као вјечни свједоци оловних времена

БАЊАЛУКА - Издавачка кућа "Бесједа", почетком овог мјесеца у оквиру своје едиције "Атрибут", објавила је два занимљива класична наслова, књигу "Приповетке једног каплара", великог Бранислава Нушића, а друга књига је збирка поезије "Коб", пјесника Светислава Стефановића.

Прво издање Нушићевих "Приповедака једног каплара", написаних у логору за вријеме примирја, по свршеном Српско-бугарском рату, објављено је непосредно по закључењу мира 1886. године. У њему се налазило девет прича: "Братова кошуљица", "Под шатором", "Први плотун", "Пусто огњиште", "На превијалишту", "На разбојишту", "Дуња", "Мој ђак", "На одсуство". Њима је Нушић у другом издању, објављеном 1895. године у Сремским Карловцима, додао још једанаест (тачније, дванаест) прича: "Позив", "Опроштај", "Птичице божје", "Капетан Милић", "Трубач", "Бела застава", "Свети Арханђел Михајло", "Ко је то?", "Петар Дабић", "Шињел", "Број 23" и "Спровод".

Уредник едиције Милан Милошевић поводом тога каже да многи издавачи у региону не могу себи да приуште луксуз објављивања дјела која нису у моди и самој жижи интересовања публике на свјетском нивоу, што је један од разлога зашто је "Бесједа" покренула едицију "Атрибут". 

- "Бесједа" се већ годинама, путем библиотеке "Атрибут", доказује љубитељима писане ријечи са насловима еминентних аутора, чија дјела већ одавно не могу да се пронађу ни на рафовима књижара које се хвале најбољом могућом понудом. Зашто Нушић? Одговор: зашто не? Великан наше књижевности је увијек актуелан и заступљен у јавности, скоро пола његовог цјелокупног опуса је сваки дан доступно и у слабије снабдјевеним књижарама. "Приповетке једног каплара" су његово мање запажено дјело, збирка прича која је прави примјер каљења једног талента, као што је Нушићев. Згоде и незгоде војника-учесника Српско-бугарског рата сигурно неће никога насмијати, али ће на могућег реципијента сигурно оставити утисак. Јаких антиратних порука никад није доста, баш као и поука из историјских грешака, које су овдје, опет, дате у симпатичним цртицама и ненаметљиво - рекао је Милошевић.

Друга књига је збирка сабраних пјесама Светислава Стефановића, пјесника, преводиоца и здравственог радника, који је стварао у периоду непосредно прије Првог свјетског рата и између два свјетска рата. Иако хвале вриједан аутор, како истиче Милошевић, запостављен је у читанкама па и прегледима међуратног књижевног стваралаштва, искључиво због своје квислиншке улоге у окупираној Србији. 

- Светислава Стефановића је формом и мишљу стајао раме уз раме са Дучићем, Ракићем, Шантићем и Пандуровићем, али му судбина није била наклоњена као што је била поменутима. "Коб" је, у ствари, финиширан пројекат новосадског пјесника Растка Лончара (приређивача) и унутар корица ове обимне књиге (540 страна) налазе се све пјесме које је овај занемарени стваралац објавио за живота. "Бесједи" је била част да стави свој параф на ову јединствену акцију и прва објави сабране пјесме Светислава Стефановића. Напомињем да овај пројекат нема никакву рехабилитациону позадину те да је објављивање збирке "Коб" била дужност свих културних прегалаца, чак и много познатијих у свијету издаваштва од "Бесједе" - истакао је Милошевић.

СВЈЕДОЧАНСТВО

Иако славан као драматург, прије свега, по комедијама, збирка Нушићевих ратних сјећања, јасно су указивала, како је сам истицао, на намјеру да створи романескно дјело као свједочанство једног историјског догађаја. 

- "Приповетке једног каплара" нису ни у ком случају приповетке. То су покидани, расути листићи из нечег много шире замишљеног. То се и на њима опажа. Ја сам мислио да израдим можда роман. Изгледао ми је материјал врло благородан. Два братска народа, упућена да заједнички раде и негују братске осећаје, стоје један према другоме у крвавом рату. Политика, нека виша или нижа политика, их завадила и они се туку због те политике, коју они и не појме; туку се, а не мрзе се - написао је Нушић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.