Просвјетитељ, писац и филозоф Доситеј Обрадовић преминуо прије 210 година: Вјеровао у моћ разума и науке
БАЊАЛУКА - Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили, говорио је својевремено Доситеј Обрадовић, писац и просвјетитељ, човјек од чије смрти ове године обиљежавамо 210 година, а ријечи из његових дјела одзвањају попут упозорења и у садашњости.
Зачети буђење и почети препород у народу није лак подухват, а из коријена онога што је он започео радом на просвјећивању, протканом идејама рационализма, вођен већим идејама о напретку, није лако одржати плод. Од почетака до данас прошла су два вијека, а ово вријеме говори да коријење у неким сферама још није стигло до цвијета, а камоли до плода. Култура, просвијећеност и умјетност пречесто бивају смјештане са стране, за њих се углавном појединци трзају и јуначки боре, у свим временима напретка и развоја свијета. Но, колико год други окретали главу, баш култура, умјетност, чување писмености и језика јесу темељи народа, које треба само још више уздизати, каква год времена била.
Доситеј Обрадовић својим радом и писањем у свом времену дао је својеврсни подстицај и усмјерење ка бољитку на том пољу. Вјеровао је у моћ разума и науке. Био је филозоф, педагог, који је рођен као Димитрије Обрадовић, а остао познат по монашком имену Доситеј. Био је српски министар просвјете и једна од најважнијих личности у српској историји краја 18. и почетка 19. вијека.
- Љубезни српски народе, немој ти мени за зло примити што ја нека наша злоупотребљенија обличавам, време је већ, за живога Бога, време да почнемо слободније и разумније мислити! Докле ћемо туђе погрешке осуждавати, а наше сакривати и оправдавати? Нико се неће ва век века исправити и побољшати друге укоравајући - навео је у свом најпознатијем дјелу “Живот и прикљученија”, а написао је и “Совјете здраваго разума”, “Собраније”, “Писмо Харалампију” и “Басне.
Употреба народног језика у књижевности, васпитање младих, скидање омчи заосталости, ослобађање жена потчињености у складу с напреднијим идејама, била су само нека од његових промишљања, која је могуће уочити у наведеним дјелима. Радио је као министар просвјете у Србији, организовао је Велику школу у Београду, путовао је свуда по Европи и гдје год дошао ширио своје идеје. Главна намјера његовог рада био је напредак у сваком смислу. Народ је позивао на прихватање култура, на упознавање других, а цијењење свога.
Сматра се да је његов рад заслужан за покретање и стварање праве националне књижевности - кидао је устаљене и једноличне окове традиције и усмјеравао писменост и писање ка модернијим токовима.
Своја знања о науци, филозофији и књижевности хтио је да учини доступним свим људима, јер је сматрао да тако треба да буде те да само учен човјек може да буде просвијећен човјек.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
