Фото: Promo
| Besjeda/Milan Milošević
БАЊАЛУКА- "Кући Милановића" одржана је свечана промоција књиге "Проза у траперицама" аутора Милана Милошевића.
Ово значајно дјело анализира један од најинтересантнијих периода југословенске књижевности друге половине 20. вијека, доносећи дубок увид у културни и језички преокрет који је обиљежио читаву епоху.
Ријеч је о дјелу које кроз научно и књижевно сагледавање анализира појаву новог језика, нових тема и новог духа у књижевности некадашњег југословенског простора. Ауторски и теоријски оквир књиге ослања се на појам који је у књижевну теорију увео Александар Флекер, означавајући њиме специфичан књижевни правац који је представљао отклон од круте, административне и идеолошки обојене послијератне прозе.
Управо у том периоду, књижевност почиње, како је Милошевић истакао, да напушта шаблоне социјалистичког реализма и окреће се урбаном животу, младима, свакодневници и живом говору улице.
"Проза у траперицама" није представљала само нови стил писања, већ и културни и генерацијски бунт. Књижевници тог времена настојали су да побјегну од бирократског и партијског језика, тражећи аутентичнији израз и блискост са стварним животом. У том контексту посебно су истакнута имена аутора као што су Звонимир Мајдак, Иван Кушан, Сунчана Шкринић, али и Момо Капор, Гроздана Олујић, па и Драгослав Михаиловић, чија су дјела донијела нову енергију и свјежину југословенској књижевној сцени, рекао је Милошевић.
Посебно је наглашено да су Загреб и Београд постали урбани центри ове књижевне појаве, мјеста у којима су настајала дјела која су одражавала дух младих генерација, њихову потребу за слободом, индивидуалношћу и другачијим погледом на свијет. Та проза уносила је у књижевност жаргон, колоквијални говор, свакодневне ситуације и теме које до тада нису биле у центру књижевног интересовања.
Иако тај књижевни бунт није трајао дуго, његов значај остао је трајан. Многи аутори су временом сами напустили почетне поетике или су се њихови књижевни поступци истрошили, али је утицај "прозе у траперицама" остао видљив у каснијем развоју савремене књижевности. Управо зато овај правац данас има важно мјесто у књижевно-историјским анализама као прелазни период између послијератне прозе и новог модерног таласа који ће обиљежити касније деценије.
Књига настала из стваралачког ината и вишегодишњег истраживања
Милошевић истиче да је настанак његове књиге на неки симболичан начин слиједила поетику аутора с којим се бави јер је добрим дијелом настала на инату током рада на његовом докторату.
"Кључни разлог настанака ове књиге јесте једна врста ината, на реакцију којом је дочекан мој приједлог да уопште пишем на ову тему током студирања књижевности, а потом и избора теме за мој докторат. Да је било лако – није. Требало је доста труда, копања по архивама, тражења књига које су биле скрајнуте и полузаборављене, иако су то, треба рећи, у доба свог изласка била јако читана и популарна дјела, посебно у тој иницијалној фази Прозе у траперицама од 1956. до 1976. године", рекао је Милошевић.
Језичко освјежење и урбани жаргон у литератури
Посебна вриједност ове књиге огледа се у указивању на језичко освјежење које је "проза у траперицама" донијела. У књижевност је уведен велики број нових ријечи, израза и урбаних фраза преузетих из живог говора, чиме је литература постала ближа читаоцима и времену у којем је настајала. Управо тај отклон од укоченог и идеолошки контролисаног језика био је један од најважнијих доприноса ове књижевне појаве.
Промоција у "Кући Милановића", на којој су осим аутора учествовали професор Ненад Новаковић као рецензент и издавач, професор Игор Симановић као рецезент и Лена Лукић као модератор, показала је да интересовање за овај период књижевности и даље постоји, не само међу теоретичарима и професорима, већ и међу широм публиком која у "Прози у траперицама" препознаје важан културни и друштвени феномен једног времена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике