Промоција "Крајине" посвећене стваралаштву Зорана Костића

БАЊАЛУКА - Српски језик је захвалан, неистрошен, што није случај са западноевропским језицима који су истрошени и исписани и више не припадају књижевности, већ неким другим сферама.

Српски језик још служи књижевности и надам се да ће мој опус скромно допринијети враћању поезије у жижу друштвеног интересовања, одакле је истиснута деценијама и на маргинама је.

Овим ријечима се доајен српске књижевности Зоран Костић осврнуо на један од централних мотива у књижевном и преводилачком раду пред данашњу промоцију новог броја часописа за књижевност, културу и науку "Крајина", који је посвећен његовом стваралаштву.

Промоција ће бити одржана вечерас у вијећници Банског двора од 19 часова, а о Костићевом дјелу говориће Зоран Арсовић, Мирко Вуковић, Лука Кецман и Душко Певуља, а док ће у програму учествовати и драмске умјетнице Јелена Трепетова Костић и Рената Агостини. 

Уредник "Крајине", писац и публициста  Горан Дакић рекао је да Зоран Костић припада оним пјесницима који су у једном проживјели најмање три живота. Довољно је поменути ноћи које је проводио са Браном Петровићем, Миланом Ненадићем, Јашом Гробаровим, Ацом Секулићем и ином боемском братијом по београдским крчмама и биртијама, спуштање кањоном Мораче у којем је одсудну битку био са поскоцима и једном једином кошуљом и чирашку агонију на Кавказу, па да читалац зна с каквим страсним пустоловом има посла. 

- Историја Костићевих рукописа је и историја цензуре у бившој држави. Због националних тема и мотива првих пет Костићевих књига објављено је десет година након што су написане. Тако су, како пише Владимир Јагличић, стихови из "Делте оца", "Првина" и "Соњета" написани између 1972. и 1976, а објављени су тек 1984. и 1986. Исто се, пише Јагличић, дешавало и са књигама "Ко смо" и "Задушни репови" чије је објављивање - што због њихових националних тема, што због ауторове друштвено-политичке "неподобности" - одгађано дуже од једне деценије - казао је Дакић. 

Писац и професор Душко Певуља каже да је Костић национални пјесник са препознатљивим мјестом унутар српског књижевног корпуса.

- У одређењу које је у сагласју са српском књижевном и пјесничком традицијом, Зоран Костић је национални пјесник. Кад кажем национални пјесник, то прије свега значи да је Зоран Костић дубоко урођен у судбину свога народа, како у актуелне тренутке којима је свједочио, тако и у дубинске историјске процесе. Оно што њега као пјесника и као припадника свога народа посебно занима и што мотивише његову инспирацију, што га стваралачки изазива, јесу удеси српског народа, преломни догађаји и посебице национално страдање.  Костић је веома препознатљив у савременој српској поезији и по томе му у панорами наше савремене поезије, али и у нашој поезији уопште, припада истакнуто мјесто, јер је то једна од важних константи у стваралаштвима великих пјесника, а то је веза не само са својим језиком, без језика нема ни пјесника ни поезије, него са прекретничким догађајима у историји свога народа - рекао је Певуља. 

ТЕМАТ
Темат који се налази пред читаоцима је својеврсна реконструкција Костићевог књижевног рада, "прегледни рад" биографије која траје шест деценија. У овај темат нису увршћени Костићеви преводи и препјеви, јер би се број страна умножавао геометријском прогресијом. Довољно је рећи да је Костић недавно објавио први том Антологије руске поезије X-XXI вијека, а да је у припреми други том. Када оба тома буду објављена, биће то више од хиљаду страна превода које је направио сâм пјесник. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.