Предраг Ђурић, књижевник, о рукопису "Птице селице": Нема недаћа које могу надјачати доброту

Илијана Божић
Предраг Ђурић, књижевник, о рукопису "Птице селице": Нема недаћа које могу надјачати доброту

БАЊАЛУКА - Роман говори о људима који су присиљени да против своје воље напуштају свој дом и о разним изазовима који се стављају пред породицу у таквој ситуацији. Некад је то одлазак у иностранство, а некад из малог мјеста у град или, рјеђе, обрнуто.

Рекао је то у разговору за "Глас Српске" књижевник Предраг Ђурић из Новог Сада говорећи о роману "Птице селице" који је освојио награду "Совица", коју традиционално додјељује Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево.

Додао је да за тим људима остају успомене, драги људи и многи неостварени снови. За наш лист је испричао да се, пишући ово дјело, трудио да покаже како нема недаћа које се поставе пред човјеком, а које могу да надјачају доброту у њему.

- Циљ ми је био да говорим о доброти, поштењу и блискости који одолевају свим изазовима. Покушао сам да то учиним приказујући искушења са којима се суочавају три генерације једне породице, као и њима блиски људи - казао је Ђурић.

Роман "Птице селице" писан је из позиције дјечака на прагу адолесценције који покушава да спозна сопствени идентитет и мјесто у урушеном свијету, а како нам је Ђурић објаснио, тај "праг адолесценције" је кратак, али можда и најдинамичнији период у животу човјека.

- Млад човек се тада суочава са бројним питањима о себи и о свом окружењу, о свом месту у свету. То није лако, мада најчешће остаје дубоко потиснуто и вероватно несвесно, и када се одиграва у идеалним околностима. А када су те околности неповољне и без изгледа да постану боље, захтеви који се постављају пред младог човека тешко су премостиви и захтевају изузетну издржљивост и умеће - испричао је он.

Додао је да стога сматра да је битно много више говорити о одрастању, разговарати са младим људима, указивати им пажњу и поштовање, слушати их, учити од њих и, кад је могуће, помоћи им у сучељавању са бројним дилемама и проблемима.

- Главни јунак суочава се са многим изазовима одрастања. Његов унутрашњи свет, начин на који сагледава ствари око себе, убрзано се мења. Мењају се односи унутар породице, како услед суочавања са бројним проблемима, тако и услед одрастања главног јунака, а мења се убрзано и неповратно и микросвет у којем је главни јунак до тада живео - блиски људи заувек одлазе, неправда уместо правде побеђује, породица се растура. А мора се одрастати - објаснио је Ђурић.

На питање колико је данас важно писати о теми одрастања и неодрастања, Ђурић је рекао да је и неодрастање битан дио одрастања.

- Различито га можемо тумачити, често и негативно или као бег од стварности, неспремност за стварност, али исто тако и задржавање одређених трагова детињства и детињастости и у зрелом добу који нам омогућавају да превазилазимо генерацијски јаз и да наставимо да се искрено радујемо и малим стварима - навео је Ђурић.

Говорећи о изазовима писања за дјецу у савременом до­б, истакао је да се у мору разноврсних садржаја често изгубе они који се истичу квалитетом.

- Разлог томе само је делимично, ако је и уопште, у деци и младима. Агресивни садржаји, иза којих стоје првенствено економски, мада некад и идеолошки интереси, деци су лако доступни путем интернета. То није зато што је интернет сам по себи лош, напротив, већ што се неким другим каналима многе теже стиже до деце, рецимо, кроз школски програм или радио - испричао је Ђурић.

Према његовим ријечима, проблем је одсуство квалитетних садржаја за дјецу и младе или њихова невидљивост усљед патолошке комерцијализације савременог живота.

- Улога школе, заједнице, али и целог друштва би морала бити значајнија у чињењу тих квалитетних садржаја доступним деци и младима. Самим тим, највећи изазов стварања за децу данас крије се у бојазни да ли ће резултат вашег рада уопште стићи до младих. А затим, уколико и стигне, да ли ће моћи да се избори за пажњу младог човека у мору других агресивних садржаја - казао је он.

Нагласио је да, да бисмо то успјели, као друштво морамо више пажње да посветимо развијању знања и вјештина код младих особа како би дали предност квалитетним садржајима и како би се на њима задржали.

Значај

Ђурић је нагласио да награда "Совица" представља изненађујући доказ да је некоме стало до вриједних и квалитетних садржаја за дјецу и младе, те да уз анонимност конкурса и објективан жири поједине књижевне награде и даље имају смисла.

- Постојање овакве награде, а мислим да сем ње постоји још само једна слична у региону, делује подстицајно на ауторе да и даље стварају вредна дела - навео је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана