Поетски омаж Бањалуци: Објављена збирка пјесама "Дјечак са Предграђа" Милоша Штркића

БАЊАЛУКА – Нова збирка пјесама "Дјечак са Предграђа", аутора Милоша Штркића изашла је у издању београдске куће "Нова Поетика".

Ова књига представља својеврстан лирски запис о пролазности живота, првим љубавима, али и специфичном духу Бањалуке и њеног предграђа - колоквијалног назива за дио града који обухвата Жељезничку станицу, Сточну пијацу, Пољопривредну школу, Жељезничку колонију и стадион ФК "Жељезничар". Одрастање и рано дјетињство проведено у овом амбијенту послужили су као главни мотив за настанак ове емотивне збирке.

Симбол идентитета и дјетињства

Рецензије потписују познати бањалучки књижевник и афористичар Миладин Берић, професорица српског језика и књижевности Жељка Сувајац Врачар, те књижевник из Београда Владимир Томић.

У предговору "Завичај као судбина и трајање" директор издавачке куће  "Нова Поетика"Драгана Бечејски наводи да у овој књизи Предграђе и Бањалука прерастају из пуких географских појмова у симболе идентитета

- Ово је књига сећања, носталгије и припадања, у којој Предграђе и Бањалука прерастају из географских појмова у симболе идентитета, детињства и трајних људских вредности, наводи Бечејски.

Она додаје да централни мотив јесте повратак, али не само у простор, већ и у вријеме које више не постоји.

Град који памти умјесто нас

Књижевник Владимир Томић у тексту "Град који памти уместо нас" истиче да јунак ове књиге није дјечак већ простор који говори у његово име

- Прави јунак књиге "Дјечак са Предграђа" Милоша Штркића није дечак, већ простор који је научио да говори у његово име. Предграђе, написано великим почетним словом, излази из административне географије и постаје приватна држава памћења: има своје границе, звуке, горива, мирисе, мртве, мале светиње и саобраћајну метафизику, наводи Томић

Он додаје да је дијете у овој збирци посљедњи чувај сјећања те да је посебно занимљиво то што ове пјесме пише аутор рођен 2000. године

- Дете је код Штркића последњи чувар тачних координата. Одрасли човек може заборавити пут, кућни број, распоред тезги и време доласка воза; дечак памти чак и оно што више не постоји.

Посебно је занимљиво што аутор, рођен 2000. године, пева и о раздобљима која претходе његовом личном искуству. Сећање је овде делом наслеђено: приче старијих, градске легенде, породични призори и колективне слике прелазе у прво лице. Штркић гради поезију постсећања, у којој човек може искрено жалити за временом које никада није непосредно поседовао, пише Томић.

Поезија као искрен излив емоција

Књижевник и афористичар Миладин Берић у рецензији "О предграђима наше младости" истиче да је ова поезија писана као искрен излив сирових емоција

- Ова поезија не потпада никаквим канонима већ је писана и из срца и из душе. Једноставно аутор је свој унутрашњи гејзир, који је попримио неиздржљиву температуру, морао у једном тренутку да стави на папир уоквирујући сирове емоције у форму која је блиска читаоцима, наводи Берић.

У другој рецензији Жељка Сувајац Врачар професор Српског језика и књижевности између осталог истиче да ова збирка, иако инспирисана Бањалуком, кроз слике из прошлости и свакодневицу обичног човјека универзално оживљава дух свих наших предграђа

- Иако ће сваком читаоцу бити одмах јасно да је ова збирка инспирисана Бањалуком, у сликама из њене прошлости свако ће препознати и некадашњи живот било којег предграђа са наших простора и у њему свакодневицу "обичног" човјека, пише професорица.

Књига је штампана на латиници, у меком повезу и има 77 страна.

О аутору

Милош Штркић је рођен у Бањалуци 7. априла 2000. године. Основну и средњу Економску школу завршио је у родном граду. На Правном факултету Универзитета у Бањалуци дипломирао је 2025. године и стеко звање – дипломирани правник. Од дјетињства показује интересовање за историју и књижевност. 2019. године објављује прву књигу под називом „Великани града на Врбасу”. Занимљива историја Бањалуке предочена је кроз биографије људи који су својим радом и трудом оставлили печат у развоју богатог наслијеђа града. Књига је до сада штампана у три издања и преведена је на енглески језик. За допринос у раду на очувању друштвеног живота Бањалуке, уручена му је Награда града младаима, поводом 22. априла – дана ослобођења Бањалуке. Живи и ради у родном граду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.