“Поеме” Мирослава Мике Антића у новом издању
БАЊАЛУКА - Књига “Поеме” Мирослава Мике Антића која доноси топлину Војводине проткану мирисом њива, равнице и људи који су кућне прагове бранили вијековима, прожета пјесниковим осјећајем за родни крај биће у књижарама у “Лагунином” издању од четвртка.
Књига ће бити објављена на ћирилици, а у њој су обухваћене поеме “Војводина”, “Рождество твоје” и “Срем”.
У синопсису уз ово издање из “Лагуне” је наведено да равница из које је потекао за Мику Антића није географско поријекло већ исходиште једног менталитета.
- Поеме су за њега и ковитлац историјских збивања и оркан сновиђења, оно што стеже грло и оно што излази из грла, оне су и молитва и псовка, бреме успомена и узлет до језера родног неба. Можда и више него у песмама Мирослав Антић је у поемама свевремени лиричар панонског пејзажа и дечак који пева химне ораница - наведено је из “Лагуне”.
У синопсису су наведене и ријечи Драшка Ређепа који је објаснио да Антићева Војводина открива структуру једног предјела.
- Инсистирајући на вертикали бића, озарена изнутра изузетном ватром жестоких окршаја и битака, страсти, пламена који се, у зениту сунца, шири свуда унаоколо. “Рождество твоје” та велика младићка страст препознавања у непознатом свету, то драматично истицање порекла, мита, предака, све то уводи ову поему на велика врата основне Антићеве вокације, носталгије за детињством. “Срем” је писан у последњој години песниковог живота. Жестоки контрапункт живих и мртвих, који је опседао у тим последњим данима Антића, свакако је, и то на велика врата, ушао у стихове ове поеме. “Срем” је, по свему, налик на опроштај - Ређепове су ријечи из синопсиса.
Мирослав Мика Антић рођен је у Мокрину, на сјеверу Баната. Живио је у панчевачкој Горњој вароши гдје је похађао Гимназију. Са 16 година написао је прве пјесме које су објављене у часопису “Младост”. На студије се уписао у Београду на Филозофском факултету, а касније је живио у Новом Саду. Био је и пјесник, и морнар, а радио је и у луткарском позоришту.
Стихови
“Волим је од штала до неба, од блата до пшенице, топлу од циганских гудала и благданских оченаша, вршидбену и задушничку, смеђу као девојачке плетенице, ту земљу чардаша, чаша и беземљаша, где су служили бденија и људе за главу скраћивали, где су старице тепале и прагове браниле голим шакама, ту Војводину богомољачку, и безбожничку, и винску, бељу од јагањаца, црњу од паљевина”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
