Пјесник Угљеша Кесић за “Глас Српске” о новој збирци поезије “Ноћ кад су палили књиге”: Крик против учмалости друштва
БАЊАЛУКА - Моја збирка поезије “Ноћ када су палили књиге” доста дуго је расла у мени и сам наслов збирке говори да је ово један мој крик против учмалости друштва и деградације писане ријечи.
Казао је ово за “Глас Српске” пјесник Угљеша Кесић, о другој збирци поезије, која је објављена прије неколико дана.
- Сама поезија која је скривена међу корицама груписана је по главама и наћи ће се нешто свакако за свакога - додаје он.
Прву збирку, која носи назив “Зажмири”, Кесић је објавио 2018. године.
- Највећа разлика између моје прве збирке поезије “Зажмири” и збирке “Ноћ кад су палили књиге” је та да су у овој збирци пјесме емотивније него у првој, а за себе мислим да сам некако више сазрио у овој другој збирци него у првој - рекао је Кесић.
Кесић, иначе професор историје, наводи да је то занимање утицало на његову поезију, дајући јој нову дозу разноврсности.
- У мојој књизи много је историјских пјесама, помоћу којих којим дајем један омаж историји која је дубоко укоријена у моју личност - каже он.
Тренутно посвећен само поезији, Кесић наглашава да није искључено да би у будућности могао да се опроба и у писању прозе.
- То ће се десити уколико ме понесе писана ријеч, а свакако мислим да ако се и деси то ће вјероватно бити нешто везано за историју Бањалуке. Историјску фикцију цијеним иако сам више за некакве документоване догађаје које су се десили у нашој прошлости - додаје он.
Како објашњава, ова година, како за све, тако и за умјетност била је нешто што би било најбоље да заборавимо и да смо сви остали интелектуално осакаћени и ускраћени за културна дешавања.
- У овој години били смо на некаквој присилној животној и културној станици и углавном смо путем друштвених мрежа културно се уздизали и размјењивали мишљења са осталим колегама и родбином. За даље, само ћу рећи да имам вјере за побољшање јер свашта је култура прошла и опет се вратила на старе стазе славе - сматра Кесић.
Када говори о умјетности, уопштено, он наглашава да она и јесте вид бјега од стварности, зато што умије да пружи уточиште.
- Рекао бих да умјетност има двоструку улогу јер некада буде та која нам пружи уточиште од суморне стварности са својом душом а некада нам својим срцем помогне да се сакријемо у нама неке драге књижевне ликове и да мало живимо њихове животе а да своје проблеме оставимо по страни - бар док књига траје - навео је Кесић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
