Пјесме Чика Јове Змаја налазе пут до дјеце и 190 година након његовог рођења

GS
Foto: Arhiva

На данашњи дан прије 190 година рођен је Јован Јовановић Змај, писац и једна од најмаркантнијих личности српског друштва у другој половини 19. вијека. Творац је српске поезије за дјецу и њен највећи представник. Колико читају, уз какве пјесме одрастају данашња дјеца и колико је то за њих важно?

Уз пјесме Јована Јовановића Змаја одрастале су генерације. Времена су се промијенила, али упркос доминацији мобилних телефона, књиге творца поезије за дјецу и даље су неизоставан дио сваке кућне библиотеке.

„Чика Јова Змај је био и остао змај српског песништва за децу, а његове песме веома важан део културне баштине. Језик његових песама јесте архаичан донекле за данашњу децу, али уједно је и врло једноставан, непретенциозан, испуњен топлином, директно се обраћа деци, у својим песмама нуди им пуно знања, маште и обрађује веома важне универзалне теме. Тако да уз нашу помоћ и уз помоћ родитеља, Змај и даље живи“, истакла је Јасна Бркић из Библиотеке града Београда гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Дјеца се и у школи сусрећу са дјелима овог српског великана. Кроз лектиру у првом разреду чита се барем неколико пјесама и у предшколским установама малишани уче његове пјесме.

Иако су теме које Змај орађује у пјесмама универзалне, млађа дјеца их најчешће не разумију при првом читању, али када крене се о томе са њима поразговара, онда схвате и лијепе поуке које се могу извући из тих пјесама.

Дјечије одјељење Библиотеке града Београда носи име Чика Јове Змаја и налази се у Змај Јовиној улици. Две полице у библиотеци испуњене су његовим збиркама пјесама за дјецу, а дио Змајевог стваралаштва налази се и у библиотеци за одрасле.

Јасна Бркић наглашава да данашња дјеца највише воле стриповану, богато илустровану дневничку литературу којом се, како наводи, најдиректније комуницира са малишанима и где се деца могу идентификовати с главним јунацима. Такве књиге имају библиотерапеутско дејство зато што главни јунаци пролазе кроз муке кроз које пролазе многа дјеца.

Када је вријеме за први сусрет са књигом

Стручњаци кажу да је прави моменат за сусрет са првим књигама још док је беба у стомаку, да родитељи тада треба да почну да упознају дијете с читањем. Посјета библиотеци предвиђена је нешто касније.

„Најбоље негде око старости од годину дана зато што имамо књижице и сликовнице малог формата, тврдих корица, лепо илустроване са основним појмовима“, објашњава гошћа Јутарњег програма додајући да звучне књижице, које су управо намењене бебама, служе да се деца поиграју њима, да их премећу по рукама и спознају свет и кроз књиге.

Најмлађи чланови Библиотеке града Београда су у просеку трогодишњаци, али због брзог темпа савременог живота, све мање времена можемо да издвојимо за књиге и читање.

„Родитељи немају довољно времена да одведу децу у библиотеку, а понекад кад их доведу, онда су у великој журби и убрзавају дете, и то је посебна бол за нас библиотекаре, јер знамо колико је важно да дете борави у простору библиотеке, а не само да циљано оде по одређену књигу, већ да има време и простор за истраживање“, указала је Јасна Бркић.

Према њеним ријечима, читање је активност која стимулише дјецу на разне начине: „Поред оних очигледних да развија вокабулар и да распламсава машту, читање развија и емоционалну интелигенцију и подстиче когнитивни развој, моралну осетљивост, емпатију. Тако на разне начине помаже деци да буду и функционално писмена и да критички промишљају“.

Подстицајно читање код дјеце мора кренути из породице. Родитељи треба да буду свесни да они имају највећи утицај на дјецу, да сопственим примером могу највише утицати на будуће навике малишана, преноси Ртс.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана