Петар Миљуш за „Глас“: Умјетник стално мора да превазилази себе

Имали смо ту част да учествујемо на "Муцијевим данима". По мени, тајна успеха јесте заједнички тим ансамбла, некако сви смо имали подједнако позитивну енергију током процеса и свима нам је било много стало да то буде што боље. Наравно, редитељ Андреј Носов је то одлично водио, уз његово знање и преданост успели смо да направимо одличан тим. Чини ми се да смо сви желели да извучемо максимум из овог комада као и максимум из самога себе. Посебну драж има то фамозно ишчекивање пред свако играње, а нарочито сада кад смо имали гостовање на фестивалу, заиста нешто непроцењиво за сваког од нас.

Рекао је ово за "Глас Српске" Петар Миљуш, талентовани глумац, коментаришући гостовање са хваљеном представом "Кљукана династија" на традиционалном фестивалу "Муцијеви дани" који је одржан у "Атељеу 212" у Београду. Један од запаженијих глумаца своје генерације каже да је имао огромну подршку од старијих колега и да су му много помогли у разним аспектима током рада на представи и припреми лика Тасе, којег тумачи у овом комаду.

- Кад је реч о мојој улози Тасе, мислим да је та улога инспиративна за сваког глумца. Лик Тасе је срж сваке институције и сваког друштва, како би се у народу рекло, свако има неког свог Тасу и свако је некоме Таса (смијех). Некако свако у једном тренутку у животу током своје каријере, па ма чиме се бавио, једноставно дође у принуђену ситуацију да буде Таса, све у функцији компромиса не би ли постигао свој циљ који је зацртао, само што је у овом случају Таса претерао са компромисима (смијех). Овом приликом бих посебно захвалио мом редитељу Андреју Носову, јер сам ипак уз његову помоћ највише допро до тајних нити овог увек популарног лика који се зове Таса - рекао је Миљуш

ГЛАС: Гдје све позоришна публика може да Вас погледа?

МИЉУШ: Тренутно публика може да ме гледа у Народном позоришту Ниш. Наиме, играм у пет позоришних наслова који се налазе на сталном репертоару.  То су представе: "Семе" у режији Мирољуба Недовића, "Коштана"  Јане Маретић, затим  "Поговор" Спасоја Ж. Миловановића, коју изводимо 25. фебруара, а ту је и  "Грета" Невене Димитријевић, затим ова последнња представа "Кљукана династија", режисера Андреја Носова.

ГЛАС: У позоришту сте често као глумац, али и као гледалац, да ли постоји нека представа коју сте гледали, а да је оставила снажан утисак на Вас?

МИЉУШ: Представа која је на мене оставила највећи утисак дефинитивно јесте "Прасетина на 178 начина" познате редитељке Соње Петровић. Иначе, представа је на сталном репертоару Народног позоришта Ниш. Невероватно колико је добра представа као и сама екипа која у њој учествује. Ту су моје колеге: Милица Филић, Милош Цветковић, Данило Петровић, Андрија Митић и Стефан Младеновић. Представа говори о једном шаблону, како је тешко човеку да се извуче из тог шаблона понашања које млад човек стиче преко својих родитеља. Ипак, то је све небитно, то једноставно човек мора да погледа и да доживи, уосталом, за то и постоји позориште. Стварно, када сам изашао са представе, био сам преплављен гомилом разних емоција и утисака, просто невероватно, требало ми је два дана да дођем к себи од те лавине емоција и тог позоришног делиријума који ме обухватио, понављам, то само може да се деси у позоришту.

ГЛАС: У Вашој досадашњој каријери, ако све одузмемо и саберемо, направили сте лијеп број улога на ТВ-у и филму. Које су Вам од највећег значаја?

МИЉУШ: Било је неколико драгоцених пројеката. Сигурно бих у ту категорију сврстао пројекте као што су: "Олуја", "12 речи", "Што се боре мисли моје" итд. Била ми је част што сам имао прилику да радим са неким од највећих имена нашег глумишта.  Мислим да сам много тога лепог успео да научим и да померам сопствене личне границе које су везане за уметност и глуму. Рецимо, управо ми пада на памет искуство током рада на серији "Олуја", где ми је био интересантан комплетан приступ теми и начин како је она реализована.

ГЛАС: Да ли сте имали током Ваше каријере неке препреке ка остварењу циља у глумачком тонусу, рецимо, некакву недаћу приликом рада на улози?

МИЉУШ: Навикао сам као и већина колега да, шта год радимо,  небитно који је пројекат у питању, да ли филмски или позоришни, некако да крећемо из нуле када је реч о стварању наших ликова и нашег самог приступа и рада на њима, ако ме разумете.

Сваки је пројекат нови почетак и ново искуство и сваки нови пројекат јесте нека врста превазилажења себе у сваком сегменту. Највише је можда било потешкоћа и недоумица управо на раду представе "Кљукана династија" о којој смо малопре причали. Имао сам доста неких лутања у тим просторима, финесама, не бих ли дошао напокон до лика Тасе. Било је напорно током процеса јер нисам успео да га дефинишем, али ипак је све уродило плодом пред крај процеса и сигурно да ми је дошло доста олакшавајуће. Осећао сам се доста испуњено јер сам осетио да сам направио нешто што нисам очекивао, и једноставно не могу сад то да објасним ни самом себи.

ГЛАС: Да ли сте имали неке узоре прије него што сте закорачили у чаробни свијет који се зове глума?

МИЉУШ: Искрено, нисам имао неких нарочитих утицаја. Међутим,  сигурно да постоје многи уметници којима се дивим, али никакви узори, ако ме разумете. Мени је увек било битно какав утицај уметник оставља на друштво као човек, и то је нешто слично ка  чему и ја тежим и као човек и као уметник.

ГЛАС: Од кога учите када је ријеч о позоришној умјетности?

МИЉУШ: Учим од млађих и од старијих колега, јер једино тако могу напредовати.

ГЛАС: Како бисте у најкраћим цртама описати овај фамозни занат који се зове глума? 

МИЉУШ: Глума је тимски спорт.

ГЛАС: Почетком ове године напустио нас је велики редитељ Милорад Милинковић Дебели, са којим сте сарађивали неколико пута. Какве Вас успомене вежу за овог умјетника? 

МИЉУШ: Први пројекат на којем смо сарађивали био је "Љубавни залогај", тако да смо се познавали још од тада, затим ово сада што је фришко, а то је серија "Сложна браћа" и "Што се боре мисли моје"  Не могу да причам много о њему, радили и сарађивали јесмо, али нисмо сад били нешто исувише блиски, ако ме разумете. Мени ће остати у памћењу као неко ко је био духовит, неко ко је био изузетно отворен за сарадњу, неко ко је био непосредан и човек који је препаметан и предан свом послу, једна личност која је  поседовала невероватан арсенал знања. Заиста је имао посебан приступ глуми, у шта смо се уверили и ја и моје колеге. Ето, тако ћу памтити редитеља Милорада Милинковића.

ГЛАС: Недавно смо радили интервју са једним од тренутно најпознатијих Нишлија. Наиме, ријеч је о глумцу и композитору Марку Радојевићу. Какво мишљење имате о том умјетнику?

МИЉУШ  Шта да кажем за Марка? (смијех) Марко је велики пријатељ и то је за мене најбитније. Човек на којег могу увек да се ослоним, а тога је данас јако мало, и сами знате. Једном речју, особа од које могу много да учим о овом послу и иначе о животу. Толико (смех).

ГЛАС: Када дође до презасићења и умора од разних сетова као и од  дасака које живот значе, што је сасвим нормална ствар као у сваком другом послу. Узгред, занима нас како Петар Миљуш проводи слободно вријеме ?

МИЉУШ: Видите, у нашем послу увек је било тешко да се направи тај баланс, да не трпи породица, а и да не испашта посао. Не могу сада да кажем да ми то иде толико успешно, али трудим се и то је важно. Сигурно је породице главни приоритет и ту налазим окрепљење од  свих послова, а првенствено је ту и мој највећи душевни мир. Наравно, често кад нисам у глумачким задацима, искористим прилику да одем у природу, затим читам књиге и волим да пишем и то ми дође онако прилично исцелитељски (смијех).

Пишем поезију. Истина, запоставио сам природу последњих неколико месеци због послова око глуме, али ускоро јој се враћам и радујем се, као и она мени.

Поезија

ГЛАС: Поезија и те како умије да лијечи душу, како то вијековима већ говоре велики пјесници те бројни филозофи.  Који су то Ваши стихови који Вам тренутно падају на ум?

МИЉУШ: "Живот је за храбре људе где год кроче земља ћути, нема мисли да се роје, нема снова да зло слути."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.