Petar Miljuš za „Glas“: Umjetnik stalno mora da prevazilazi sebe

Imali smo tu čast da učestvujemo na "Mucijevim danima". Po meni, tajna uspeha jeste zajednički tim ansambla, nekako svi smo imali podjednako pozitivnu energiju tokom procesa i svima nam je bilo mnogo stalo da to bude što bolje. Naravno, reditelj Andrej Nosov je to odlično vodio, uz njegovo znanje i predanost uspeli smo da napravimo odličan tim. Čini mi se da smo svi želeli da izvučemo maksimum iz ovog komada kao i maksimum iz samoga sebe. Posebnu draž ima to famozno iščekivanje pred svako igranje, a naročito sada kad smo imali gostovanje na festivalu, zaista nešto neprocenjivo za svakog od nas.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" Petar Miljuš, talentovani glumac, komentarišući gostovanje sa hvaljenom predstavom "Kljukana dinastija" na tradicionalnom festivalu "Mucijevi dani" koji je održan u "Ateljeu 212" u Beogradu. Jedan od zapaženijih glumaca svoje generacije kaže da je imao ogromnu podršku od starijih kolega i da su mu mnogo pomogli u raznim aspektima tokom rada na predstavi i pripremi lika Tase, kojeg tumači u ovom komadu.

- Kad je reč o mojoj ulozi Tase, mislim da je ta uloga inspirativna za svakog glumca. Lik Tase je srž svake institucije i svakog društva, kako bi se u narodu reklo, svako ima nekog svog Tasu i svako je nekome Tasa (smijeh). Nekako svako u jednom trenutku u životu tokom svoje karijere, pa ma čime se bavio, jednostavno dođe u prinuđenu situaciju da bude Tasa, sve u funkciji kompromisa ne bi li postigao svoj cilj koji je zacrtao, samo što je u ovom slučaju Tasa preterao sa kompromisima (smijeh). Ovom prilikom bih posebno zahvalio mom reditelju Andreju Nosovu, jer sam ipak uz njegovu pomoć najviše dopro do tajnih niti ovog uvek popularnog lika koji se zove Tasa - rekao je Miljuš

GLAS: Gdje sve pozorišna publika može da Vas pogleda?

MILjUŠ: Trenutno publika može da me gleda u Narodnom pozorištu Niš. Naime, igram u pet pozorišnih naslova koji se nalaze na stalnom repertoaru.  To su predstave: "Seme" u režiji Miroljuba Nedovića, "Koštana"  Jane Maretić, zatim  "Pogovor" Spasoja Ž. Milovanovića, koju izvodimo 25. februara, a tu je i  "Greta" Nevene Dimitrijević, zatim ova poslednnja predstava "Kljukana dinastija", režisera Andreja Nosova.

GLAS: U pozorištu ste često kao glumac, ali i kao gledalac, da li postoji neka predstava koju ste gledali, a da je ostavila snažan utisak na Vas?

MILjUŠ: Predstava koja je na mene ostavila najveći utisak definitivno jeste "Prasetina na 178 načina" poznate rediteljke Sonje Petrović. Inače, predstava je na stalnom repertoaru Narodnog pozorišta Niš. Neverovatno koliko je dobra predstava kao i sama ekipa koja u njoj učestvuje. Tu su moje kolege: Milica Filić, Miloš Cvetković, Danilo Petrović, Andrija Mitić i Stefan Mladenović. Predstava govori o jednom šablonu, kako je teško čoveku da se izvuče iz tog šablona ponašanja koje mlad čovek stiče preko svojih roditelja. Ipak, to je sve nebitno, to jednostavno čovek mora da pogleda i da doživi, uostalom, za to i postoji pozorište. Stvarno, kada sam izašao sa predstave, bio sam preplavljen gomilom raznih emocija i utisaka, prosto neverovatno, trebalo mi je dva dana da dođem k sebi od te lavine emocija i tog pozorišnog delirijuma koji me obuhvatio, ponavljam, to samo može da se desi u pozorištu.

GLAS: U Vašoj dosadašnjoj karijeri, ako sve oduzmemo i saberemo, napravili ste lijep broj uloga na TV-u i filmu. Koje su Vam od najvećeg značaja?

MILjUŠ: Bilo je nekoliko dragocenih projekata. Sigurno bih u tu kategoriju svrstao projekte kao što su: "Oluja", "12 reči", "Što se bore misli moje" itd. Bila mi je čast što sam imao priliku da radim sa nekim od najvećih imena našeg glumišta.  Mislim da sam mnogo toga lepog uspeo da naučim i da pomeram sopstvene lične granice koje su vezane za umetnost i glumu. Recimo, upravo mi pada na pamet iskustvo tokom rada na seriji "Oluja", gde mi je bio interesantan kompletan pristup temi i način kako je ona realizovana.

GLAS: Da li ste imali tokom Vaše karijere neke prepreke ka ostvarenju cilja u glumačkom tonusu, recimo, nekakvu nedaću prilikom rada na ulozi?

MILjUŠ: Navikao sam kao i većina kolega da, šta god radimo,  nebitno koji je projekat u pitanju, da li filmski ili pozorišni, nekako da krećemo iz nule kada je reč o stvaranju naših likova i našeg samog pristupa i rada na njima, ako me razumete.

Svaki je projekat novi početak i novo iskustvo i svaki novi projekat jeste neka vrsta prevazilaženja sebe u svakom segmentu. Najviše je možda bilo poteškoća i nedoumica upravo na radu predstave "Kljukana dinastija" o kojoj smo malopre pričali. Imao sam dosta nekih lutanja u tim prostorima, finesama, ne bih li došao napokon do lika Tase. Bilo je naporno tokom procesa jer nisam uspeo da ga definišem, ali ipak je sve urodilo plodom pred kraj procesa i sigurno da mi je došlo dosta olakšavajuće. Osećao sam se dosta ispunjeno jer sam osetio da sam napravio nešto što nisam očekivao, i jednostavno ne mogu sad to da objasnim ni samom sebi.

GLAS: Da li ste imali neke uzore prije nego što ste zakoračili u čarobni svijet koji se zove gluma?

MILjUŠ: Iskreno, nisam imao nekih naročitih uticaja. Međutim,  sigurno da postoje mnogi umetnici kojima se divim, ali nikakvi uzori, ako me razumete. Meni je uvek bilo bitno kakav uticaj umetnik ostavlja na društvo kao čovek, i to je nešto slično ka  čemu i ja težim i kao čovek i kao umetnik.

GLAS: Od koga učite kada je riječ o pozorišnoj umjetnosti?

MILjUŠ: Učim od mlađih i od starijih kolega, jer jedino tako mogu napredovati.

GLAS: Kako biste u najkraćim crtama opisati ovaj famozni zanat koji se zove gluma? 

MILjUŠ: Gluma je timski sport.

GLAS: Početkom ove godine napustio nas je veliki reditelj Milorad Milinković Debeli, sa kojim ste sarađivali nekoliko puta. Kakve Vas uspomene vežu za ovog umjetnika? 

MILjUŠ: Prvi projekat na kojem smo sarađivali bio je "Ljubavni zalogaj", tako da smo se poznavali još od tada, zatim ovo sada što je friško, a to je serija "Složna braća" i "Što se bore misli moje"  Ne mogu da pričam mnogo o njemu, radili i sarađivali jesmo, ali nismo sad bili nešto isuviše bliski, ako me razumete. Meni će ostati u pamćenju kao neko ko je bio duhovit, neko ko je bio izuzetno otvoren za saradnju, neko ko je bio neposredan i čovek koji je prepametan i predan svom poslu, jedna ličnost koja je  posedovala neverovatan arsenal znanja. Zaista je imao poseban pristup glumi, u šta smo se uverili i ja i moje kolege. Eto, tako ću pamtiti reditelja Milorada Milinkovića.

GLAS: Nedavno smo radili intervju sa jednim od trenutno najpoznatijih Nišlija. Naime, riječ je o glumcu i kompozitoru Marku Radojeviću. Kakvo mišljenje imate o tom umjetniku?

MILjUŠ  Šta da kažem za Marka? (smijeh) Marko je veliki prijatelj i to je za mene najbitnije. Čovek na kojeg mogu uvek da se oslonim, a toga je danas jako malo, i sami znate. Jednom rečju, osoba od koje mogu mnogo da učim o ovom poslu i inače o životu. Toliko (smeh).

GLAS: Kada dođe do prezasićenja i umora od raznih setova kao i od  dasaka koje život znače, što je sasvim normalna stvar kao u svakom drugom poslu. Uzgred, zanima nas kako Petar Miljuš provodi slobodno vrijeme ?

MILjUŠ: Vidite, u našem poslu uvek je bilo teško da se napravi taj balans, da ne trpi porodica, a i da ne ispašta posao. Ne mogu sada da kažem da mi to ide toliko uspešno, ali trudim se i to je važno. Sigurno je porodice glavni prioritet i tu nalazim okrepljenje od  svih poslova, a prvenstveno je tu i moj najveći duševni mir. Naravno, često kad nisam u glumačkim zadacima, iskoristim priliku da odem u prirodu, zatim čitam knjige i volim da pišem i to mi dođe onako prilično isceliteljski (smijeh).

Pišem poeziju. Istina, zapostavio sam prirodu poslednjih nekoliko meseci zbog poslova oko glume, ali uskoro joj se vraćam i radujem se, kao i ona meni.

Poezija

GLAS: Poezija i te kako umije da liječi dušu, kako to vijekovima već govore veliki pjesnici te brojni filozofi.  Koji su to Vaši stihovi koji Vam trenutno padaju na um?

MILjUŠ: "Život je za hrabre ljude gde god kroče zemlja ćuti, nema misli da se roje, nema snova da zlo sluti."

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.