Пантелија Дудић: Читаоцима не можете подвалити

О свом трновитом путу, писао сам најискреније, сматрајући да је искреност најважнија ствар и у животу и у писању. Као што неискреношћу не можете преварити људе у животу, увјерен сам да и у литератури, поготово оној која је изразитије аутобиографски одређена, не можете подвалити читаоцима.

Рекао је ово у интервју “Гласу Српске” књижевник Пантелија Дудић, аутор тротомног романа “Аусландер”, који је успјешно промовисан у Бањалуци и Београду.

Пантелија Дудић занимљива је и необична личност. Прошао је мукотрпан и тежак пут од сиромашног ђака до успјешног привредника, који је цијели свој четрдесетогодишњи радни вијек провео у иностранству, углавном у Њемачкој, гдје и данас живи. Недавно је посто и члан Удружења књижевника Србије.

* ГЛАС: Можете ли објаснити сам наслов Вашег романа “Аусландер”?

ДУДИЋ: “Аусландер”, преведено на српски језик, значи странац. Опредијелио сам се за овај наслов најприје због тога што више од 40 година живим и радим у иностранству. А када сам у роману сачинио литерарну реконструкцију преломних тренутака из свог живота, схватио сам да је мој живот и прије одласка из земље обиљежен сељакањима од мјеста до мјеста и да сам у тим срединама, и кад сам прихватан мање или више, суштински био странац. То је изгледа био дио моје судбине. Накнадно увиђам да то за литературу и није тако лоше!

* ГЛАС: Шта Вас је мотивисало да се посветите и списатељском послу, након што сте се успјешно огледали у другим областима које нису блиске књижевности?

ДУДИЋ: За књижевност и писање, оно аматерско, ђачко, везан сам још од најранијих школских година. Међутим, разлоге да се посветим писању књига можда најприје треба тражити у мом доста занимљивом животу и разноликим искуствима, згодама и незгодама. По завршетку средње школе у Загребу, отишао сам у иностранство, најприје у посјету мом оцу, а пошто сам се убрзо и запослио, постао сам и ја дио практично најраније генерације наших гастарбајтера. Свакодневно се сусрећући са потешкоћама тих људи, неприликама у које су западали у једној страној земљи, највише због навика, другачијег менталитета и језичких баријера, од тада, дакле, у мојој свијести пулсирао је и порив писца. Схватио сам да о томе морам да оставим и литерарно свједочанство. Битна димензија мог тротомног романа посвећена је управо тој теми.

* ГЛАС: У тротомном свом романескном првенцу лексички и етнографски оживјели сте један готово ишчезли свијет, свијет Вашег дјетињства и младости. Колико је то за Вас растерећујуће?

ДУДИЋ: Можда је то што помињете мени лично, ако имам право да то кажем овом приликом, управо најдражи аспект “Аусландера”. То што сам записао, иако је прошло и никад више доћи неће, ипак је отето од заборава.

Живот

Млађи читаоци могу видјети из мојих књига како се у нашој Крајини некад живјело и борило за опстанак, у оскудици која је и тешко замислива из данашње перспективе. С друге стране, некако ми се чини да се упркос тој оскудици живјело срећније и да су људи на други начин доживљавали пуноћу живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.