Панел дискусија на Сајму књиге: Језик занемарен више него икада

Миланка Митрић
Панел дискусија на Сајму књиге: Језик занемарен више него икада
Панел дискусија на Сајму књиге: Језик занемарен више него икада

Бањалука - Друга панел-дискусија "Језик и медији" одржана је у оквиру овогодишњег 24. Међународног сајма књиге у организацији "Гласа Српске".

Језичка писменост у медијима, дневним новинама, на телевизијама, употреба ћирилице и латинице, те труд који појединци улажу у правилност употребе нормираног језика само су неке теме које су биле заступљене у разговору између нашег познатог лингвисте Милорада Телебака, књижевника Марка Шелића и више асистенткиње на Филолошком факултету у Бањалуци Соње Леро-Максимовић са модераторком Милијаном Бојић.

- Не бих се само свео на језичку писменост у медијима, него на језичку писменост, односно полуписменост, односно неписменост уопште. Језик никада није био тако занемарен, тако напуштен и запуштен као што је то данас. Већ деценијама један апсурд влада.- рекао је Телебак

- Српски језик се не учи у српским школама. Учи се највише књижевност, и то најчешће без читања књижевних дјела. То нема сврхе и има мали ефекат. Не може се књижевност учити без читања дјела. Језик треба учити да би могао да обави функције које има. Да би обавио функције, мора бити нормиран и значи да га треба учити - рекао је Телебак и додао да је један од највећих проблема данашњице најезда страних ријечи у медијима и уопште у говору.

Књижевник Марко Шелић Марчело осврнуо се на свијетле и позитивне примјере употребе језика, те истакао проблеме у којима се језик данас налази.

- Био сам присутан у медијима док се у медијима смело говорити слободно. Оно што и добронамерни лаик, а не човек од еснафа, може да примети јесте да је тешко говорити о језичкој култури у медијима, у којима не влада ни ноторна култура. Ту је реч о отвореној љубави према простаклуку или кокетерији која се не скрива. - нагласио је Шелић.

- Ако се не дозовемо колективној одговорности, волео бих да се макар дозовемо појединачној одговорности. Свако ко има иоле простора у медијима одговара за сопствени језик и наступ у медијима и којој обали ће се приклонити - да ли сте на страни упростачења државе и нације или одбрани језика. Било би сјајно када би се за писмо борили они који се боре за језик. Све личи на ону фразу да је на делу освета лоших ђака - додао је Шелић.

Соња Леро-Максимовић осврнула се на употребу језика на интернету те на постојање позитивних и негативних примјера у поменутој сфери.

- С једне стране имамо званичне странице институција, медија, и то су странице гдје очекујемо да ће правописна норма бити поштована. Са друге стране имамо неформалније странице, гдје не можемо очекивати нормирани вид језика. Неопходно је да све крене од образовања - рекла је Соња Леро-Максимовић и додала да је једна од важнијих ставки да људи који се баве писањем у било каквом облику треба да се занимају за језик јер га користе као главно оруђе за све и треба да га користе у најправилнијем и најбољем облику.

Трећа панел-дискусија "Актуелна питања у издаваштву" биће одржана вечерас.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана