Одржана промоција књиге "Дјеца коју није волио свијет"

ИСТОЧНА ИЛИЏА - У Галерији „Жарко Видовић“ у Источној Илиџи вечерас је промовисана књига "Дјеца коју није волио свијет“, аутора Бојана Вегаре који кроз 57 прича из угла дванаестогодишњака описује ратна дешавања у ратним Хаџићима и свака од тих прича говори о рату, страдању, животу током рата и брзом одрастању дјеце у тим околностима.

Аутор књиге, Бојан Вегатра, рођен је у Сарајеву, живио у Хаџићима, а послије рата преселио је  са својом породицом у Братунац гдје је одселио након потписивања Дејтонског споразума највећи број Хаџићана.

У времену  које је описано у овој књизи, Вегара је рекао да је преко ноћи постао одрасла особа.

- Вођен страдањима а и пропагандом о броју страдале дјеце, написао сам да се види да је на свим странама било исто, и да је то био један страшан период. Ову промоцију сам намјерно заказао овдје у Источној Илиџи, да то буде моја прва промоција, јер су Илиџанци и Хаџићани заједно били током рата, и једни другима се нашли у рату – рекао је Вегара.

Напоменуо је да је на почетку рат изгледао као нешто ново, узбудљиво, а када су се почела дешавати разна страдања, обузимао их је страх.

- Мој друг Гвозден је погинуо у рату, и када сам га видио, од тада више нисам исти. То ме је промијенило и тек сам тад видио шта је рат – истакао је Вегара.

Осврћући се на сам наслов књиге Вегара је појаснио да је са хаџићком дјецом током рата била једна америчка новинарка и када је отишла да им је послала пакет и писмо са фотографијом дјеце са којом је оравила и која је и насловна страна књиге.

- У писму је написала да је нудила одређеним новинарским кућама приче из Хаџића које је са дјецом доживјека. Те приче нико није хтио да објави. Ви сте дјеца коју не воли свијет - испричао је Вегара на промоцији књиге у препуној сали Галерије „Жарко Видовић“.

Професор Богословског факултета "Свети Василије Острошки" у Фочи, протојереј ставрофор Дарко Ђого рекао је да је дјело  "Дјеца коју није волио свијет" изврсна књига човјека који има природни таленат и има о чему да пише.

- Књига је аутобиографска, без фикције, али наши животи су такви да никаква фантазија не може да сустигне то што је један човјек као Бојан, који је тада имао 12 година, у околини Сарајева могао да доживи. Књига је изузетно аутентична и несвакидашња. То су његове личне, али и колективне приче ратне дјеце. Сам назив књиге говори о томе да смо то  сви ми који смо  рођени тих осамдесетих година који смо се измјестили из Сарајева - истакао  је Ђого.

Ђого је нагласио  да свијет никада није чуо српску страну приче, као ни ратно, нити постратно дјетиство српске дјеце.

- Књига је аутобиографска и не представља неку измишљену стварност. Као што знамо наши животи су такви да никаква фантазија не може да сустигне то што је  један човјек попут Бојана који је  рођен осамдесете године у Хаџићима , могао за свог живота да искуси - оцијенио је Ђого.

Професор Саша Кнежевић рекао је да је књига „Дјеца коју није волио свијет“ једна битна књига која говори о рату у Српском Сарајеву из угла једног дјечака, који је у том рату могао да изгуби све, а на сву срећу, није изгубио ништа.  

- Дуго је трајало писање и припремање ове књиге, да дође у форму да буде објављена, али с обзиром на реакције какве имамо тренутно и интересовање, показује се да је књига изашла у правом тренутку и да још увијек има много оних који су њени потенцијални читаоци – рекао је Кнежевић.

Кнежевић је додао да ће књига „Дјеца коју није волио свијет“ бити промовисана и на Палама 3. јуна, те да ће покушати организовати дружење аутора са ђацима.

- Мислим да је најважније да се Бојан види са дјецом узраста које је он био у рату. Сматрам да је суштина приче да се дјеца упознају са овом књигом, која је написана из угла дјечака и  да виде како се живјело истински – рекао је Кнежевић.

Он је додао да би било добро да се сними филм по овој књизи, да се преведе на руски и енглески језик јер је ријеч о вриједном дјелу.

Професор српској језика и књижевности Јадранка Регоје посветила је неколико реченица аутору романа, истичући да је на промоцију дошла као његов пријатељ, а онда и као  рецензент.

- Бојанова жеља је била да своју прву промоцију одржи овдје у Источној Илиџи, иако је имао позив из Београда и из Куће Милановића у Бањалуци. У Хаџићима, гдје је рођен, није могао организовати промоцију, а Источну Илиџу сматра својим другим домом – рекла је Регоје.

Да је књига изазвала велико интересовање показује и препуна сала Галерије и дугачак ред посјетилаца који су жељели да је купе.
Вегара је рекао да је ову књигу  написао како би остао траг тог ратног времена, да људи виде какву су сарајевски Срби поднијели жртву за стварње Републике Српске.

- Ми смо се у рату одбранили и опстали, а након рата смо у егзодусу отишли. Прва прича почиње 1. марта 1992. године након барикада и убиства српског свата у Сарајеву, а задња је настала у марту 1996. године када долазимо у Братунац и обнављамо срушену кућу да би се населили - присјетио се Вегара.

Он је напоменуо  да књига  описује живот током рата, без струје и воде, под свакодневним гранатирањима, опасности од снајперариста и страдање цивила.

- Гледајући пропаганду друге стране и њихове лажи, као и спискове страдале дјеце, одлучио сам да напишем књигу да би се видјело да су у том рату страдали и наши цивили,  да смо и ми исто били у окружењу. То је био један страшан период - рекао је Вегара истичући да о томе треба да се пише и да се зна, да потомство види и зна како је било у рату, кроз шта су прошли њихови очеви и мајке, како је настала Републике Српска и Српско Сарајево, на једној ледини из неког српског ината, а на крају да се зна и са ким имају посла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.