Објављена изабрана дјела Добрице Ћосића: Раскошна колекција српског класика

БЕОГРАД - Издавачка кућа" Лагуна" и Културни центар Војводине "Милош Црњански" објавиће раскошно издање изабраних дјела великог српског књижевника Добрице Ћосића.

Резултат заједничког пројекта ове двије културне куће јесте намјера да се читаоцима представе у што могућем љепшем свјетлу кључна дјела аутора која су битно утицала на цјелокупну књижевну сцену Југославије и Србије, у канонском издању са поговорима релевантних приређивача. Овај раскошни комплет састоји се од 18 књига, у тврдом повезу са омотницом, штампано на бијелом/офсет папиру. Комплет чине сљедећи наслови: "Далеко је сунце", "Корени", "Деобе", "Бајка", "Време смрти 1 – Прерово иде у рат", "Време смрти 2 – Сувоборска битка", "Време смрти 3 – Ваљевска болница", "Време смрти 4 – Излазак", "Време зла 1 – Грешник", "Време зла 2 – Отпадник", "Време зла 3 – Верник I", "Време зла 3 – Верник II","Време власти 1", Време власти 2", "Стварно и могуће", "Писци мога века – дванаест портрета",  "Пријатељи мога века" и "Српско питање". Дијела Добрице Ћосића преведена су чак на тридесетак језика. Ово канонско издање од осамнаест изабраних томова обухвата све Ћосићеве романе и она дјела његове есејистичке прозе која у најбољој мјери свједоче о његовим историјским, културолошким и политичким ставовима који су битно утицали на културно-политичку сцену Србије. Удружење књижевника Србије додијелило му је 1986. награду "УКС" за изузетан значај за књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште добио је 1989. године затим Његошеву награду која му је уручена 1990. године на Цетињу за трокњижје "Време зла".

Такође, Ћосић је у два наврата добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу (1990. године за роман "Верник" и 1996. за роман" Време власти I"; иначе, један је од само три писца, уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић Ђуровић, који је ову награду добио више пута). Поводом седамдесетог рођендана добио је 1991. године специјалну Вукову награду, а јуна 1993. додијељена му је књижевна награда "Златни крст кнеза Лазара", док је роман "Време власти" вишеструко награђиван (Кочићево перо 1996, Награда "Лаза Костић" 1996, "Меша Селимовић" 1997, "Петар Кочић" 1997, Кочићева награда 1998, награда "Светозар Ћоровић" 1997, а угледни швајцарски лист "Нуво Котидијен" је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја мјесеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа). Године 1998. у Крушевачком позоришту уручен му је "Златни крст деспота Стефана Лазаревића". 

Занимљиво је истаћи да је у Москви маја 2010. постао први добитник награде "Пушкин" за изузетне заслуге у књижевности, а у оквиру Првог словенског форума умјетности "Златни витез" предсједник удружења писаца Русије Валериј Ганичев уручио је Ћосићу и награду "Златни витез" за књижевно стваралаштво. Примајући награду "Пушкин" књижевник је изјавио да је Пушкинова медаља којом је награђен највеће признање за његов 60-годишњи књижевни рад и изразио наду да ће то бити и награда српској литератури.

- Примам је са најдубљом захвалношћу и узбуђењем, јер долази из културе која представља моју књижевну отаџбину. Руска класична књижевност са неколицином писаца совјетске епохе мој је инспиратор и моја учитељица у романсијерском стваралаштву - говорио је Ћосић додавши тада да љубав коју Пушкин ужива у просвећеној српској публици нема ниједан свјетски пјесник.

- Пушкин је својим значењем и зрачењем и српски песник. Медаља којом сте ме одликовали обележила је и то трајно духовно богатство руског и српског народа који је у овој епохи у великим искушењима - рекао је велики писац. 

Добрица Ћосић  је рођен  у Великој Дренови код Трстеника 29. децембра 1921 . Радио је у комисији која је писала програм "СКЈ". Писао је текстове о просвјети, науци, култури. Један је од оснивача и покретача Недељених информативних новина (НИН). Касније је постао истакнути дисидент. Ћосић је био први предсједник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 - 1. јун 1993). Због великог личног утицаја и широког круга утицајних пријатеља и познаника, доживљаван је као сива еминенција Србије и Југославије, док је сам Ћосић за себе говорио да је независан и слободан човјек и да га позиције не интересују. Поред политичког рада и дисидентског дјеловања, био је српски писац, академик, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Три пута је номинован за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).

Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години, сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, а опело је служио епископ бачки Иринеј. 

ЗАНИМЉИВОСТИ

На изборну Скупштину гдје је изабран за предсједника Југославије дошао је таксијем. У оба дома Скупштине, 154 посланика су била за, а 14 против. Постао је предсједник СРЈ 15. јуна 1992. године, а смијењен је годину дана касније  гласањем оба вијећа савезног парламента. Био је велики пријатељ са академиком Љубом Тадићом, за кога је говорио да му је остао пријатељ и драгоцјен савјетник док је био на функцији предсједника, у периоду када су га многи пријатељи напустили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.