Ново рухо “Луче микрокозме” и “Горског вијенца”

Миланка Митрић
Ново рухо “Луче микрокозме” и “Горског вијенца”

БЕОГРАД - Међу песницима, Његош је господар који суверено влада епохом и даје јој тон; међу владарима, он је политички визионар загледан у будућност свог народа.

Навео је ово историчар Миодраг Поповић о књижевнику, владару Црне Горе и владици Петру Другом Петровићу Његошу, чији ће обједињени спјевови ускоро свјетлост дана угледати као “Одабрана дела” у издању београдске издавачке куће “Лагуна”.

На једном мјесту, у књиги тврдог повеза, обједињена су четири главна спјева “Горски вијенац”, “Луча микрокозма”, “Лажни цар Шћепан Мали” и “Свободијада”, те два мања - “Кула Ђуришића” и “Чардак Алексића”.

- У првом свом већем дјелу, филозофско-религиозном спјеву “Луча микрокозма”, песник је библијску легенду о стварању свијета уздигао до васионских размјера и дао причи о Богу и Сатани не само универзалне, филозофске размјере него их обојио и својим револуционарним идејама и слободарским тежњама. Пошто је у “Лучи” изразио виђење да поријекло зла у свијету лежи у метафизичким, надземаљским узроцима, у “Горском вијенцу” је те узроке видио у земаљским, историјским оквирима, у једној истрази потурица с почетка 18. вијека у Црној Гори, а њихово отклањање у непрестаној борби за слободу против тираније. Његошев епски спјев у десет пјевања, “Свободијада”, у духу “Илијаде”, опјевава црногорске побједе над Турцима и Французима, а драмски спјев “Лажни цар Шћепан Мали” приближава читаоцу епизоду о једној интригантној личности из црногорске историје - назначили су издавачи.

“Одабрана дела” обухватају и оглед нобеловца Иве Андрића, односно његов огледни текст “Његош као трагични јунак косовске мисли”.

- У  Његошевом  књижевном  делу,  фатални  знак  косовске  судбине   свуда  је  присутан,  и  онда  кад  песник  не  говори  о  њему,  јер  њиме  је  условљено цело поетско дело Његошево. У Његошевој поезији све је хијератички круто и право, упрошћено и сажето до нејасности, везано тврдо у један грчевит узао, све угашено, без другог сјаја осим унутарњег - навео је Андрић у тексту.

Поменути текст јесте један од најрелевантнијих увида у Његошева дјела и у његов живот.

- Његош  је  прототип  косовског  борца  и као песник, и као владалац, и као човек, он је чисто оличење косовске борбе, пораза и несаломљиве наде. Он је, као што је неко рекао “Јеремија Косова”, и у исто време и активни, одговорни борац за скидање клетве и остварење Обилићеве мисли. Тврђено је да се реч “Косово” поред речи “Бог”најчешће помиње у “Горском вијенцу”. Али нису само мисао и поезија предели за косовску традицију.  Она је за Његоша живот сам - пише Андрић, који се у поменутом тексту осврнуо на поједине ријечи и дијелове Његошевог стваралаштва.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана