Немања Бајић, глумац и педагог: Човјек је пролазан, његова дјела нису

Серија "Пелагијин венац" је породична драма са елементима комедије где су заступљене теме и ситуације које нас свакодневно окружују. Главни ликови су становници улице-занатлије. Тумачим лик Марка. Марко је једна од светлијих тачака у серији. Добар, неискварен, помало наиван, скроман и позитиван дечко. Ради у пекари чији је и власник са својим дедом. Има само две бриге - деду и љубав! Више од тога не смем да откривам.

Рекао је ово за "Глас Српске" Немања Бијелић, глумац, коментаришући своју улогу у серији "Пелагијин венац" у којој игра једну од главних улога. Талентовани глумац истиче да су теме у серији разноврсне, проблем малог човјека, али и учесталог насиља у породици, мобинг, малољетничка делинквенција, нажалост веома актуелне теме, али да је купљен другачијим приступом према овим темема.

- Након првог читања био сам пријатно изненађен, јер је у данашње време ово једна од ретких серија која за свој садржај не нуди криминал, дрогу и брза кола. Подсетило ме је на старе добре серије уз које је моја генерација одрастала - рекао је Бијелић.

ГЛАС: У серији ће се наћи нека од највећих имена домаћег глумишта која су оставила неизбрисив траг у нашој кинотеци, између осталог Франо Ласић, Нада Блам, Младен Андрејевић. Какво је искуство било радити са доајенима нашег глумишта?

БАЈИЋ: Сваки партнер са којим радим на сету је искуство за себе. Чињеница је да су, када делим кадар са старијим и искуснијим колегама, одговорност и концентрација на мало већем нивоу, јер не желим да ме "поједу" како ми то жаргонски кажемо. Међутим, у овој серији је нас тридесетак глумаца који смо у сталној подели те се свакодневно срећемо и ван кадра. Ручамо заједно, одмарамо, испијамо кафе, тако да смо потпуно разбили баријере и направили сјајну атмосферу иза камере која нам помаже и да квалитет серије и наших односа буде на завидном нивоу. Ако бих морао да издвојим нешто најдраже са снимања ове серије то су управо дивне колеге од којих су ми многи постали и врло блиски пријатељи.

ГЛАС: Када смо код глуме и глумишта, који су фактори били пресудни да као млад човјек изаберете свијет глуме као животни позив, у којем су одрицања велика, а награде пролазне.

БАЈИЋ: У мом случају постоје само два фактора. Први је тај да одувек сматрам да је глума игра. Замислите или се загледајте у неко дете како се игра. Са пуном вером у своју игру, укључујући машту и потпуну слободу, не размишљајући ни о чему другом, већ само о тренутку у ком се налази. Е сада, замислите како се игра неко са факултетском дипломом на свом радном месту. То је глума, а други фактор је мој дечачки идол уз ког сам одрастао - Небојша Глоговац.

ГЛАС: Глумац Немања Бајић када није на филмским сетовима и на даскама које живот значе, много времена посвећује педагошком раду. Наиме, предајете у школи глуме у драмском студију БИС, а недавно сте направили сјајну представу о вршњачком насиљу. Коме сте најзаслужнији за ту педагошку нит и чиме се највише бавите на часовима глуме у БИС-у?

БАЈИЋ: За педагошку црту најзаслужнији је мој професор глуме Жељко Митровић. Његов приступ студентима је пре свега родитељски, а након тога педагошки и заувек ћу му бити захвалан најбољој школи коју ме је научио, а то је како истовремено бити и човек и глумац! Трудим се да у траговима његово учење пренесем деци, односно средњошколцима са којима радим у БИС-у. На тим часовима се играмо, импровизујемо, критички размишљамо и разговарамо о стварима које нас окружују и из такве полазне тачке дођемо до представе "Оне су хтеле нешто сасвим друго", која месецима пуни позоришне сале, а настала је по истинитим догађајима. Нажалост, све више је присутно вршњачко насиље и нико нема одговор и решење како томе стати на крај. Оно што је до нас и што смо могли да урадимо - то је да о томе говоримо са сцене.

ГЛАС: У досадашњој каријери одиграли сте велики број позоришних представа, али када бисте морали да изаберете једну у којој сте много тога научили те можда сазрели као глумац, која би то представа била и због чега?

БАЈИЋ: Поред свих професионалних улога издвојио бих представу "Неки то воле вруће" коју сам радио као средњошколац и глумац аматер у "Театру Пет" у Београду.  У тој представи играо сам главни мушки, односно женски лик - Џери/Дафне. Нисам пречесто у својој скромној каријери имао прилике да играм водвиљске комедије, а поготово да се нађем у костиму жене. Ова представа ми је понудила управо то. Поред публике, смејао сам се и ја и то до те мере да сам на сцени једва задржавао смех. То су драгоцена искуства и памте се цео живот.

ГЛАС: Једно од занимљивијих искустава јесте рад у мјузиклу "25. такмичење у спеловању у округу Путнам" који је премијерно изведен у Народном позоришту Сарајево, а у режији Рајана Нелсона са Бродвеја. Из Вашег искуства, шта наши глумци могу дати режисеру тог калибра, а шта је он добио од наших глумаца?

БАЈИЋ: Екипа која је радила каст и цео мјузикл дошла је директно са Бродвеја тако да смо више ми као екипа добили од њих него они од нас. Веома је значајно било учити од таквих људи који иза себе имају најбоље мјузикле овог века. Рајан је са великим стрпљењем приступао свим глумцима који су играли у представи, а чињеница је да му није било лако, јер се ми на овим просторима не школујемо за мјузикле какви се раде на Бродвеју. Драгоцено је да смо за непуних месец дана проба направили представу чији је крајњи резултат био врло успешан и према његовим речима, без проблема бисмо могли да је одиграмо и на Бродвеју. Штета што се то гостовање никада није десило (ха-ха-ха).

ГЛАС: Познато је да сте човјек којем је стало до духовности и вјере, што није баш чест случај у свијету глуме и кинематографије? Шта је за Вас вјера и духовност, дубоко надахнуће или предах од свијета, у којем су моралне координате, нажалост веома помјерене у погрешном смјеру?

БАЈИЋ: За мене је вера све. Све оно што човека држи чврсто на земљи  и свакодневно га подсећа да је он само пролазна ствар на овом свету, али да ствари које чини док је на Земљи нису пролазне. Вера односно Господ ми је подарио дивну породицу, научио ме како да је чувам и волим. Поред тога, вера, односно света литургија ми је као нека врста филтера и чишћења од свега прљавог чега се човек у дану лако накупи, а камоли у току једне дуге недеље од литургије до литургије. Трудим се да свакодневно будем захвалан на свему што ми се догађа и да дајем људима око себе све оно што могу да дам, јер и у Светом писму пише: "Дај па ће ти се дати", односно дај да би добио.

ГЛАС: Увијек је помало незахвално разговарати о глумачкој будућности, ипак Вас морамо питати да ли имате нешто ново у плану када су у питању Ваши позоришни и филмским пројекти?

БАЈИЋ: За сада немам нових пројеката у плану нити их прижељкујем овог тренутка. Десиће се када буде требало да се десе. Ако ме питате за жеље, желео бих да се опробам у некој доброј позоришној комедији! Међутим, све ће то морати да сачека, јер смо тек на крају снимања прве сезоне серије "Пелагијин венац". Потписао сам уговор за другу сезону, а у плану су и трећа, четврта, седамдесет и девета (ха-ха-ха).

Одушак

ГЛАС: Глума много даје, али и много узима од умјетника, шта Вам са друге стране, дају музика, тј. пјевање и љубав према јахању?

БАЈИЋ: Одушак. Коњ ми даје слободу и снагу, а певање комуникацију са сопственом душом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.