Милован Витезовић - Пишем роман о Бранку Ћопићу

Александра Рајковић
Милован Витезовић - Пишем роман о Бранку Ћопићу

Београд - Пишем, друго не знам. Завршавам позоришну драму "Мистерија" о Јовану Стерији Поповићу и увелико сам у рукопису романа о тешкој судбини Бранка Ћопића. Верујем да ће ускоро бити екранизован мој роман "Чарапе краља Петра", али ништа још није сигурно. У току су договори.

Рекао је то за "Глас Српске" писац и сценариста Милован Витезовић, чији је роман "Госпођица Десанка" доживио ново издање захваљујући Заводу за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева.

Аутор популарних романа "Лајање на звезде" и "Шешир професора Косте Вујића" рекао је да је за његово писање било пресудно оно што је теоретски објаснио Светозар Марковић у "Певању и мишљењу" или, по оном народном: "Узми се у памет и пиши."

- Мислим да ме читаоци у Републици Српској добро познају. Ово је мој дванаести роман објављен код Завода. Читаоце овог романа очекује уживање у детињству Десанке Максимовић. Исписао сам њену Бранковину, налик Ћопићевој Башти. Одмах ће је препознати. По породичној, дакле, наслеђеној племенитости, по бистрини и отреситости, по поносу и инатима и по веома раној писмености - рекао је Витезовић.

Осврћући се на живот велике српске пјесникиње Витезовић је истакао да је Десанки писменост била прирођена.

- Њен отац Михаило Максимовић био је у целом ваљевском крају веома чувен учитељ и у српским учитељским круговима чувен песник. Њен деда био је бранковински прота Светозар Петровић, чији је деда Станоје, исто прота, описменио и духовно определио проту Матеју Ненадовића, најчувенијег Бранковчанина свих времена. И деда и отац су били од првог кола претплатници Српске књижевне задруге. Никоме као њој нису српске књиге, духовне и световне, тако биле надохват руке - казао је Витезовић.

Он је причао да је за "малу Десанку цела Бранковина страховала да се не пречита".

- Десанка је целог дугог живота Србију доживљавала са разумевањем и побожношћу, искрено, као што је као дете поимала школско двориште и црквену порту. Проходала је међу ђацима школским двориштем. Играла се у црквеној порти, али је у њој непосредно упознавала Бранковчане у дане празника, уз споменике Ненадовићима стекла поштовање према историји и, уз деду, свакодневно улазећи у цркву, на свеће на иконостасима гледала као на драге укућане, појмивши временом судбину сваког од њих - рекао је Витезовић.

Сматра да би велика поетеса и сама радо посегнула за његовим романом "Госпођица Десанка".

- Верујем да би сама Десанка Максимовић од свег срца пристала да, не једном, прелиста ову обнову свог детињства, као драги албум слика - истакао је  Витезовић.

Објаснио је да је за настајање романа о Десанки битно било ишчитавање њених дјела и додао да је прочитао све што је Десанка икада објавила.

- У свему што је о њој писано, нарочито по њеним сведочењима, тражио сам чињенице. Нажалост, таквих је било премало. Зато сам чињенице вадио из њених песама и приповести. Отварао сам њене песничке слике. Враћао сам њене метафоре у изворна значења. Занимљиво је да је највише трагова детињства у њеним позним певањима. То ме није чудило, био сам 1969. године сведок настајања Ћопићеве "Баште сљезове боје"... Дакле, и оно што је домаштано, домаштано је да буде чињеница. Ја сам заклети Аристотеловац, коме је уверљивост највећи књижевни закон - испричао је Витезовић.

Никола Пашић као Свети Никола

Витезовић је рекао да се писац рађа, али и постаје током живота, као што се види и на примјеру Десанке Максимовић.

- Мислим да је за Десанку судбински било њено детињство у Бранковини, које је и упутило у поимање живота и Србије као велике тајне. Као сасвим мала била је уверена да је и њен деда, прота Светозар Петровић, био на тајној вечери. Уз деду је упознала Бранковину, најлепшу с пролећа, када се свети водица. Када је једном у Бранковину код њеног оца дошао и чувени председник владе Никола Пашић, Десанка је деди рекла како и њен отац има Светог Николу. Као што је њен дед пролазио Бранковину, и она је журним ходом, сличним дедовом, прешла цео свој живот - рекао је Витезовић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана