Милош Драгојевић: И даље се котрљамо на странпутици деведесетих

Било је сасвим логично да након различитих форми у којима сам се пишући опробао дођем и до прозе, односно романа. Моменат у којем сам преломио и решио да напишем свој први роман дошао је спонтано, а сам процес писања трајао је око два месеца, што је, иначе, јако брзо у односу на друге писце. Ту мислим пре свега на оне са којима сам размењивао искуства у вези са писањем.

Рекао је ово за "Глас Српске" писац Милош Драгојевић, објашњавајући како је након писања стрип-сценарија и кратких прича одлучио да напише први романа "Погрешно време" (Ренде). 

Аутор, познат прије свега по сценарију за хваљени стрип "Српски Бог", каже да када је преломио са собом, остало је ишло веома брзо, што је на неки начин већ постало његов препознатљив стил. 

- Заправо та брзина и јесте моја особина када је о писању реч. Не мучим се, инспирисан сам, пишем у даху, а по речима читалаца мој роман се тако и чита - рекао је Драгојевић.

ГЛАС: Сам роман, када бисмо користили модерне "блурб" кованице, могао би се описати - "Ране" срећу "Када су цветале тикве" или "Видимо се у читуљи" среће "Књигу о Милутину", али како бисте Ви као аутор описали "Погрешно време" и гдје су никли коријени ове приче укопане дубоко у нашу стварност са краја прошлог вијека?

ДРАГОЈЕВИЋ: Драго ми је што сте мој роман на неки начин упоредили са "Тиквама" и "Књигом о Милутину". Заправо Данко Поповић и Драгослав Михаиловић су неки од мојих омиљених писаца. Корени саме приче, односно идеја из које је проистекло "Погрешно време" блиско су повезани са мојим доживљајем последње деценије двадесетог века код нас, али и мојим политичким ставовима те потребом за истинитим постављањем ствари и догађаја у друштву тих година, потребом за указивањем на последице пада моралних и свих других вредности у друштву, као и незаобилазног система правих вредности који је тих година за врло кратко време доживео крах. Имао сам потребу да кроз доживљаје и одрастање Митра Давидовића у том и таквом друштву директно уперим прстом у кривце за све поменуто, а то је свакако и пре свега била тадашња власт у Србији. Друштво у којем су криминалци постали идоли младима, а турбо-фолк певачице "српске мајке" било је осуђено на пропаст. Кола су кренула низбрдо, а онај "криви ексер" о којем говорим у свом роману, а који симболише странпутицу којом смо као друштво деведесетих кренули, до дан данас нисмо успели да исправимо.

ГЛАС: Нажалост, погрешних времена смо као народ имали на претек, посебно у посљедњих стотинак година, али Ви сте свог јунака смјестили у посебно инспиративан погрешан период деведесетих. Зашто прича није генерацијска ближа Вама или је девета деценија прошлог вијека чвор који још није отпетљан од стране оних генерација које су дошле послије његовог везивања?

ДРАГОЈЕВИЋ: Оно што се дешавало од двијехиљадитих  само је наставак деведесетих - иста лица, исти људи - политичке фигуре... Сходно томе било је логично причу почети од самог почетка. Од почетка краја - момента када се почео распадати свет који смо познавали до тада, када је друштво доживело крах - суноврат из којег су испливали и постављени на пијадестал ликови који и данас ведре и облаче српском политиком и службом безбедности, одлучују о нашим животима и путу којим ће се наша земља, али и ми као друштво кретати. Не бих се сложио да ми ова епоха генерацијски није блиска. 1990. имао сам седам година, сасвим довољно да памтим све оно лоше што се дешавало у годинама које су уследиле, а дешавало се пуно тога. 

ГЛАС: Роман је пун општих слика тог доба, попут распада социјализма, санкција, шверца, пуцања традиционалне породице, пораза, избјеглица, али Ви ове архетипове обликујете у један нови митски литерарни простор, који дјелимично дјелује као фикција, а дјелимично као сирови документаризам исписан језиком улице. Колико је било тешко спојити ова два литерарна пола у компактну цјелину?

ДРАГОЈЕВИЋ: Не претерано. Све ствари које сте поменули једноставно упућују једна на другу. Фикција је била потребна само онолико да би се описао живот и догодовштине главног јунака, људи блиских њему и његове породице. Све остало се може подвести под реалност са којом је био суочен сваки просечни грађанин који је живео у Србији и Београду тих година. У питању је једна дубоко емотивна прича о стасавању у суровом систему који није праштао рањивост, који вас је терао да прерано одрастете, заборавите све лепе ствари из прошлости и окренете се суровој борби за преживљавање, вођени више животињским инстинктима него разумом. Прича о боксеру Митру Давидовићу је огледало нашег друштва, као таква она поставља неке нове премисе и тера нас да се дубоко замислимо.

ГЛАС: Митар Давидовић дјелује као брат од тетке Милоша Богићевића, само што је његов животних пут више посљедица туђих одлука, за разлику од Милоша, који не пристаје да буде објекат, већ сам гради свој пут без обзира на изазове? Нисте били благи према свом јунаку или је просто вријеме у којем је он живио било такво да је добио "сопрановски" крај, у којем остаје отворено питање његове судбине?

ДРАГОЈЕВИЋ: Да, Митар Давидовић и Милош Богићевић имају доста тога заједничког. Ту пре свега мислим на изразиту индивидуалност, али и на - нетрпељивост према неправди, потребу за "исправљањем кривих Дрина", проблем са ауторитетима, бунтовништво, преку нарав, кратак фитиљ, контрашење, ходање по танкој линији на ивици закона, непристајање на компромисе, директност и сурову искреност у обраћању, непристајање на ћутање, алергију на лицемерштину и корумпиране политичаре, фанатизам и упорност, демократска уверења, презир према тоталитарним идеологијама, цензури, ограничавању слобода било ког типа, антикомунизам, анти нацизам, антифашизам... Многе од ових особина и уверења гајим и сам, тако да је било потпуно неизбежно да их уградим и у своје јунаке. Што се тиче разлика, Милош је ветеран ратова деведесетих, знатно је старији, живи у другом времену и може се рећи да је због тих чињеница стабилнија, изграђенија личност и да самим тим чвршће хода кроз живот без могућности да га било шта изненади или пољуља. Да, Митрова судбина на крају романа остаје неизвесна, али то се може односити и на неизвесну сутрашњицу Србије тога доба, а можда и овог данашњег. Све зависи од угла из којег гледате те како на крају схватите целу причу.

ГЛАС: Митар у финалу романа признаје да је "кренуо неким погрешним путем, са неким погрешним људима, али да се поправио, иако су репови остали". Колико смо спремни као народ да исправимо своје грешке?

ДРАГОЈЕВИЋ: Рекао бих да као друштво нисмо баш показали спремност да се мењамо. Такође мислим и да смо премало, или готово ништа, научили из грешака деведесетих. Већинска Србија је и тада као и данас подржала и подржавала у континуитету погрешне људе; популисте, демагоге, лажне патриоте, оне који само говоре лепо, а на делима су све супротно од тога. Делује као да наш народ, у већини случајева, воли да га неко лаже и да му је дража лепа лаж него ружна истина. Потребно је да мало протрљамо очи, видимо шта смо и где смо, а где смо некада, у историјском контексту били, па да се онда на основу тога коначно суочимо са том ружном истином и кренемо даље. Овако, мислим да се још ваљамо у блату и брлогу деведесетих без искрене намере да се померимо са дна у које смо тада доспели. Није реално да нам увек буду други криви и одговорни за наша посрнућа и падове. Ваљда су нам Енглези и Амери криви и када бацамо смеће у реку, поток, шуму... Много тога је до нас самих.

ГЛАС: Осим романа и неке Ваше приче су се појавиле у антологијама, ипак Ви живите у иностранству, колико је у том случају тешко организовати ауторски живот и каријеру или просто речено бити присутнији на књижевној сцени?

ДРАГОЈЕВИЋ: Доста тешко. Чињеница да су моје тржиште, односно публика, затим издавачи, уредници, сарадници, новинари у Србији, а ја миљама далеко од ње знатно ми отежава присутност на сцени. Много промоција и фестивала сам пропустио због пословних обавеза у иностранству. Много сусрета са људима који би ми били значајни у каријери остало је нереализовано. Наравно, ту су модерне технологије без којих заправо и не бих могао да се бавим овим послом, али свако упућенији зна да се не може поредити пријатан разговор уз кафу или пиво са разговором преко вибера рецимо. Заправо, мислим да су сви који живе ван Београда донекле на губитку уколико каријеру граде или се баве неком јавном делатношћу. Једноставно, главни град је центар свега. Ту се одигравају кључне ствари, било да је то у вези са књижевношћу, стрипом, филмом или музиком... Ту се остварују познанства, дешавају контакти, непосредно размењују искуства и рађају нове заједничке идеје. Што си даље од Београда све је теже пробити се, а ја сам баш далеко. Ипак, некако успевам.

ГЛАС: За крај какви су Ваши даљи планови и у који жанр бисте се могли упустити када је ријеч о новим стриповима и романима?

ДРАГОЈЕВИЋ: Што се тиче стрипа поред "СБ-а 3" тренутно се реализује и један пројекат о којем вам нажалост не могу пуно рећи, осим да се ради о повратку једног старог и некада веома популарног стрип-јунака. Када је реч о књизи, рукопис за наставак "Погрешног времена" је у фази сређивања, што подразумева граматику, правопис, али и додавање и одузимање текста. То некада може да потраје дуже него само писање, које је успешно приведено крају. Ипак, мислим да ћу рукопис и дефинитивно завршити у првих пар месеци 2026. године.

СТРИП

ГЛАС: Прва два дијела Ваше стрип-триологије "Српски Бог" су добро прошла код публике и код оног малог дијела преживјеле стрип-критике. Шта је са финалом приче и да ли ће Богичевић добити тешко заслужени хепи енд, за разлику од Митра?

ДРАГОЈЕВИЋ: Сад, да ли ће бити хепи енд, када је у питању "Српски Бог" не би било у реду да откривамо због публике и фактора неизвесности расплета, када је у питању читање. Трећи и финални наставак је у фази цртања. Остала је иста екипа која је радила и на двојци, дакле: Ивица Сретеновић, Павле Богојевић и моја маленкост. Очекујемо да ће у 2026. стрип бити финиширан и веома се радујем због тога. Ипак, није лако у данашње време изгурати један тако, прилично мегаломански пројекат у домаћем стрипу. Могу само рећи да ће трећи део бити доста динамичнији и више трилер од остала два. Имаће доста преокрета и шокантних сазнања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.