Miloš Dragojević: I dalje se kotrljamo na stranputici devedesetih

Bilo je sasvim logično da nakon različitih formi u kojima sam se pišući oprobao dođem i do proze, odnosno romana. Momenat u kojem sam prelomio i rešio da napišem svoj prvi roman došao je spontano, a sam proces pisanja trajao je oko dva meseca, što je, inače, jako brzo u odnosu na druge pisce. Tu mislim pre svega na one sa kojima sam razmenjivao iskustva u vezi sa pisanjem.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" pisac Miloš Dragojević, objašnjavajući kako je nakon pisanja strip-scenarija i kratkih priča odlučio da napiše prvi romana "Pogrešno vreme" (Rende). 

Autor, poznat prije svega po scenariju za hvaljeni strip "Srpski Bog", kaže da kada je prelomio sa sobom, ostalo je išlo veoma brzo, što je na neki način već postalo njegov prepoznatljiv stil. 

- Zapravo ta brzina i jeste moja osobina kada je o pisanju reč. Ne mučim se, inspirisan sam, pišem u dahu, a po rečima čitalaca moj roman se tako i čita - rekao je Dragojević.

GLAS: Sam roman, kada bismo koristili moderne "blurb" kovanice, mogao bi se opisati - "Rane" sreću "Kada su cvetale tikve" ili "Vidimo se u čitulji" sreće "Knjigu o Milutinu", ali kako biste Vi kao autor opisali "Pogrešno vreme" i gdje su nikli korijeni ove priče ukopane duboko u našu stvarnost sa kraja prošlog vijeka?

DRAGOJEVIĆ: Drago mi je što ste moj roman na neki način uporedili sa "Tikvama" i "Knjigom o Milutinu". Zapravo Danko Popović i Dragoslav Mihailović su neki od mojih omiljenih pisaca. Koreni same priče, odnosno ideja iz koje je proisteklo "Pogrešno vreme" blisko su povezani sa mojim doživljajem poslednje decenije dvadesetog veka kod nas, ali i mojim političkim stavovima te potrebom za istinitim postavljanjem stvari i događaja u društvu tih godina, potrebom za ukazivanjem na posledice pada moralnih i svih drugih vrednosti u društvu, kao i nezaobilaznog sistema pravih vrednosti koji je tih godina za vrlo kratko vreme doživeo krah. Imao sam potrebu da kroz doživljaje i odrastanje Mitra Davidovića u tom i takvom društvu direktno uperim prstom u krivce za sve pomenuto, a to je svakako i pre svega bila tadašnja vlast u Srbiji. Društvo u kojem su kriminalci postali idoli mladima, a turbo-folk pevačice "srpske majke" bilo je osuđeno na propast. Kola su krenula nizbrdo, a onaj "krivi ekser" o kojem govorim u svom romanu, a koji simboliše stranputicu kojom smo kao društvo devedesetih krenuli, do dan danas nismo uspeli da ispravimo.

GLAS: Nažalost, pogrešnih vremena smo kao narod imali na pretek, posebno u posljednjih stotinak godina, ali Vi ste svog junaka smjestili u posebno inspirativan pogrešan period devedesetih. Zašto priča nije generacijska bliža Vama ili je deveta decenija prošlog vijeka čvor koji još nije otpetljan od strane onih generacija koje su došle poslije njegovog vezivanja?

DRAGOJEVIĆ: Ono što se dešavalo od dvijehiljaditih  samo je nastavak devedesetih - ista lica, isti ljudi - političke figure... Shodno tome bilo je logično priču početi od samog početka. Od početka kraja - momenta kada se počeo raspadati svet koji smo poznavali do tada, kada je društvo doživelo krah - sunovrat iz kojeg su isplivali i postavljeni na pijadestal likovi koji i danas vedre i oblače srpskom politikom i službom bezbednosti, odlučuju o našim životima i putu kojim će se naša zemlja, ali i mi kao društvo kretati. Ne bih se složio da mi ova epoha generacijski nije bliska. 1990. imao sam sedam godina, sasvim dovoljno da pamtim sve ono loše što se dešavalo u godinama koje su usledile, a dešavalo se puno toga. 

GLAS: Roman je pun opštih slika tog doba, poput raspada socijalizma, sankcija, šverca, pucanja tradicionalne porodice, poraza, izbjeglica, ali Vi ove arhetipove oblikujete u jedan novi mitski literarni prostor, koji djelimično djeluje kao fikcija, a djelimično kao sirovi dokumentarizam ispisan jezikom ulice. Koliko je bilo teško spojiti ova dva literarna pola u kompaktnu cjelinu?

DRAGOJEVIĆ: Ne preterano. Sve stvari koje ste pomenuli jednostavno upućuju jedna na drugu. Fikcija je bila potrebna samo onoliko da bi se opisao život i dogodovštine glavnog junaka, ljudi bliskih njemu i njegove porodice. Sve ostalo se može podvesti pod realnost sa kojom je bio suočen svaki prosečni građanin koji je živeo u Srbiji i Beogradu tih godina. U pitanju je jedna duboko emotivna priča o stasavanju u surovom sistemu koji nije praštao ranjivost, koji vas je terao da prerano odrastete, zaboravite sve lepe stvari iz prošlosti i okrenete se surovoj borbi za preživljavanje, vođeni više životinjskim instinktima nego razumom. Priča o bokseru Mitru Davidoviću je ogledalo našeg društva, kao takva ona postavlja neke nove premise i tera nas da se duboko zamislimo.

GLAS: Mitar Davidović djeluje kao brat od tetke Miloša Bogićevića, samo što je njegov životnih put više posljedica tuđih odluka, za razliku od Miloša, koji ne pristaje da bude objekat, već sam gradi svoj put bez obzira na izazove? Niste bili blagi prema svom junaku ili je prosto vrijeme u kojem je on živio bilo takvo da je dobio "sopranovski" kraj, u kojem ostaje otvoreno pitanje njegove sudbine?

DRAGOJEVIĆ: Da, Mitar Davidović i Miloš Bogićević imaju dosta toga zajedničkog. Tu pre svega mislim na izrazitu individualnost, ali i na - netrpeljivost prema nepravdi, potrebu za "ispravljanjem krivih Drina", problem sa autoritetima, buntovništvo, preku narav, kratak fitilj, kontrašenje, hodanje po tankoj liniji na ivici zakona, nepristajanje na kompromise, direktnost i surovu iskrenost u obraćanju, nepristajanje na ćutanje, alergiju na licemerštinu i korumpirane političare, fanatizam i upornost, demokratska uverenja, prezir prema totalitarnim ideologijama, cenzuri, ograničavanju sloboda bilo kog tipa, antikomunizam, anti nacizam, antifašizam... Mnoge od ovih osobina i uverenja gajim i sam, tako da je bilo potpuno neizbežno da ih ugradim i u svoje junake. Što se tiče razlika, Miloš je veteran ratova devedesetih, znatno je stariji, živi u drugom vremenu i može se reći da je zbog tih činjenica stabilnija, izgrađenija ličnost i da samim tim čvršće hoda kroz život bez mogućnosti da ga bilo šta iznenadi ili poljulja. Da, Mitrova sudbina na kraju romana ostaje neizvesna, ali to se može odnositi i na neizvesnu sutrašnjicu Srbije toga doba, a možda i ovog današnjeg. Sve zavisi od ugla iz kojeg gledate te kako na kraju shvatite celu priču.

GLAS: Mitar u finalu romana priznaje da je "krenuo nekim pogrešnim putem, sa nekim pogrešnim ljudima, ali da se popravio, iako su repovi ostali". Koliko smo spremni kao narod da ispravimo svoje greške?

DRAGOJEVIĆ: Rekao bih da kao društvo nismo baš pokazali spremnost da se menjamo. Takođe mislim i da smo premalo, ili gotovo ništa, naučili iz grešaka devedesetih. Većinska Srbija je i tada kao i danas podržala i podržavala u kontinuitetu pogrešne ljude; populiste, demagoge, lažne patriote, one koji samo govore lepo, a na delima su sve suprotno od toga. Deluje kao da naš narod, u većini slučajeva, voli da ga neko laže i da mu je draža lepa laž nego ružna istina. Potrebno je da malo protrljamo oči, vidimo šta smo i gde smo, a gde smo nekada, u istorijskom kontekstu bili, pa da se onda na osnovu toga konačno suočimo sa tom ružnom istinom i krenemo dalje. Ovako, mislim da se još valjamo u blatu i brlogu devedesetih bez iskrene namere da se pomerimo sa dna u koje smo tada dospeli. Nije realno da nam uvek budu drugi krivi i odgovorni za naša posrnuća i padove. Valjda su nam Englezi i Ameri krivi i kada bacamo smeće u reku, potok, šumu... Mnogo toga je do nas samih.

GLAS: Osim romana i neke Vaše priče su se pojavile u antologijama, ipak Vi živite u inostranstvu, koliko je u tom slučaju teško organizovati autorski život i karijeru ili prosto rečeno biti prisutniji na književnoj sceni?

DRAGOJEVIĆ: Dosta teško. Činjenica da su moje tržište, odnosno publika, zatim izdavači, urednici, saradnici, novinari u Srbiji, a ja miljama daleko od nje znatno mi otežava prisutnost na sceni. Mnogo promocija i festivala sam propustio zbog poslovnih obaveza u inostranstvu. Mnogo susreta sa ljudima koji bi mi bili značajni u karijeri ostalo je nerealizovano. Naravno, tu su moderne tehnologije bez kojih zapravo i ne bih mogao da se bavim ovim poslom, ali svako upućeniji zna da se ne može porediti prijatan razgovor uz kafu ili pivo sa razgovorom preko vibera recimo. Zapravo, mislim da su svi koji žive van Beograda donekle na gubitku ukoliko karijeru grade ili se bave nekom javnom delatnošću. Jednostavno, glavni grad je centar svega. Tu se odigravaju ključne stvari, bilo da je to u vezi sa književnošću, stripom, filmom ili muzikom... Tu se ostvaruju poznanstva, dešavaju kontakti, neposredno razmenjuju iskustva i rađaju nove zajedničke ideje. Što si dalje od Beograda sve je teže probiti se, a ja sam baš daleko. Ipak, nekako uspevam.

GLAS: Za kraj kakvi su Vaši dalji planovi i u koji žanr biste se mogli upustiti kada je riječ o novim stripovima i romanima?

DRAGOJEVIĆ: Što se tiče stripa pored "SB-a 3" trenutno se realizuje i jedan projekat o kojem vam nažalost ne mogu puno reći, osim da se radi o povratku jednog starog i nekada veoma popularnog strip-junaka. Kada je reč o knjizi, rukopis za nastavak "Pogrešnog vremena" je u fazi sređivanja, što podrazumeva gramatiku, pravopis, ali i dodavanje i oduzimanje teksta. To nekada može da potraje duže nego samo pisanje, koje je uspešno privedeno kraju. Ipak, mislim da ću rukopis i definitivno završiti u prvih par meseci 2026. godine.

STRIP

GLAS: Prva dva dijela Vaše strip-triologije "Srpski Bog" su dobro prošla kod publike i kod onog malog dijela preživjele strip-kritike. Šta je sa finalom priče i da li će Bogičević dobiti teško zasluženi hepi end, za razliku od Mitra?

DRAGOJEVIĆ: Sad, da li će biti hepi end, kada je u pitanju "Srpski Bog" ne bi bilo u redu da otkrivamo zbog publike i faktora neizvesnosti raspleta, kada je u pitanju čitanje. Treći i finalni nastavak je u fazi crtanja. Ostala je ista ekipa koja je radila i na dvojci, dakle: Ivica Sretenović, Pavle Bogojević i moja malenkost. Očekujemo da će u 2026. strip biti finiširan i veoma se radujem zbog toga. Ipak, nije lako u današnje vreme izgurati jedan tako, prilično megalomanski projekat u domaćem stripu. Mogu samo reći da će treći deo biti dosta dinamičniji i više triler od ostala dva. Imaće dosta preokreta i šokantnih saznanja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.