Мајићев "Рудник" промовисан у Бањалуци: Ископавање истине на ивици лудила

Миланка Митрић
Foto: Б. Брезо

Бањалука - "Рудник" је нови роман једног од најчитанијих српских писаца, аутора Миодрага Мајића, судије Апелационог суда у Београду и сада већ плодног књижевника, који иза себе има три романа, који је синоћ, на радост читалаца у Бањалуци, промовисан у пуној вијећници Банског двора.

Мајић је у скоро два часа, колико је трајала промоција, говорио о појединостима које су довеле до настанка романа, о инспирацији и уопштено свијету око нас и у нама, чији дијелови су интегрисани у цјелину названу "Рудник". Осим званичног представљања романа ова промоција, с обзиром на то да је била доста посјећена, изњедрила је мноштво питања публике, с којом је Мајић говорио не само о новом роману, већ и о два ранија дјела "Деца зла" и "Острво пеликана", као и о слободи, храбрости, неустрашивости човјека који сада живи у оваквом свјетском поретку, друштвеном уређењу и различитим врстама хаоса који наилази са свих страна.

Мајић је објаснио да је "Рудник" његова најнеобичнија књига и да је то на неки начин дјело које је једна врста експеримента с читаоцима.

- Мој осећај је да "Рудник" прича једну контроверзну причу, која није толико питка, али сам сматрао да мора да буде испричана. Једино чему сам се надао док сам писао је да ћу добити читаоца који је отворен и са што мање предрасуда. Надао сам да ћу наћи читаоца који ће прићи том штиву онако како је оно и замишљено, а то је да испита и њега самога, да ли ће веровати причи коју прича главни јунак, да ли ће га та прича одбити или ће прихватити другу могућност да је то све само плод његове болести, јер нама Богдан Бањац причу прича из санаторијума, или ће, силазећи у тај рудник успети да потражи и по сопственој унутрашњости. То је доста комплексније од претходних романа. "Рудник" је сад већ штампан у близу 30.000 примерака, што значи да је нашао пут до читалаца онако како сам се и надао да ће - рекао је Мајић.

Главни јунак "Рудника" Богдан Бањац читаоца води кроз сопствена сјећања, причајући причу из санаторијума. На путу преиспитивања покушава да реконструише прошлост и од њених дијелова створи цјеловиту слику и тако дође до истине.

- Богдан Бањац је још један од јунака какве ја волим, он је случајни херој, не херој без мане и страха, него неко кога околности наводе да у себи пронађе нешто што ни сам није знао да постоји. Он причу прича из санаторијума и он је мени интересантан био и са тог становишта, да покушам мало да размонтирам и ту раван која се зове "да ли данас само званично луд човек може успешно да трага за истином или да ли ћете данас ако трагате за истином и говорите о истини обавезно у неком тренутку бити проглашени лудим". У тој равни је Богдан био интересантан као лик. Надао сам се читаоцу који ће се и сам преиспитати да ли је данас могуће бити свој и трагати за истином и истрпети тај терет стигме да сте нека врста лудака, а то се и дешава, бар по повратним реакцијама, читаоцима - казао је Мајић.

Осврћући се на главног јунака, који у једном тренутку сумња у вјеродостојност сопствених сјећања, Мајић је истакао да лик Богдана Бањца у ствари представља сваког мислећег човјека данас.

- Прича се може гледати на различите начине, али мени се чини да је ту много рефлексија и да је Богдан Бањац сваки мислећи човек данас. Коначни тријумф над слободом појединца је то да он поверује да је луд. Орвел на крају свог јунака натера да заволи "великог брата". Није смисао угњетавања и неслободе да вас стално туку и затварају. Смисао је да вас сломе потпуно и да на крају осетите своју бескорисност, неважност и лудило. То се дешава и Богдану и он ту на почетку најављује читаоцу којим путем ће га водити. То је опасна књига. Може да узнемири човека и дешава се да ми читаоци кажу да их јесте узнемирила - додаје Мајић.

Иако је дјело прилично мрачног тона, окарактерисано као роман с елементима дистопије, Мајић истиче да ипак, колико год мрака и одустајања било око нас, било да говоримо о роману или стварности у којој живимо сада, увијек постоји свјетло и зрно добра, које ће увијек надвладати зло и све врсте покушаја одузимања људскости.

- То што сам хтео да кажем мораће читаоци да потраже. Намера је била да подстакнем читаоца да се преиспита, да покуша да зарони у свој рудник, да покуша да равни сам са собом се преиспита у којој мери покопава, и у којој мери је одустао од себе. Оно што ми се чини да свакодневно виђам у средини у којој највише времена проводим, и највећи број људи које срећем, бојим се да су махом људи који су на овај или онај начин одустали од себе и који су олако даровали оно што је највредније, а то је сопствену слободу, која почиње слободом мисли, слободом изражавања и ово је на неки начин то дрмусање читаоца које уместо да каже директно, посредно каже: "Хеј, немој тако олако даровати оно што је највредније". Многи су људи животе генерацијски давали да би ти био слободан или слободна, а ти си то онако прво проћердао, кад још нису ни дошли да траже - навео је он.

Мајићеву промоцију у Бањалуци водила је и с аутором разговарала Вера Маровић, док је пијанисткиња Сања Чолић Зелић била музичка пратња вечери.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана