Љиљана Хабјановић-Ђуровић: Лошим књигама нас затрпавају неписменим

Читалачка култура становника Србије, Српске, а ја бих додала и Црне Горе, на много је вишем нивоу него у земљама западне Европе и Америке. То се јасно види из листа најчитанијих књига тамо и овде.

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" српска књижевница Љиљана Хабјановић-Ђуровић.

- Пред нама није задатак да унапредимо читалачку културу и укус наших читалаца, већ да их сачувамо. Да се некако одбранимо од оних гомила лоших књига - истакла је Хабјановић-Ђуровић.

* ГЛАС: Ваша нова књига "Сјај у оку звезде" води нас у Византију, у вријеме иконоборства. Које су основне поруке које она шаље и одговори које даје?

ХАБЈАНОВИЋ-ЂУРОВИЋ: Радња романа одвија се у другој половини осмог и првој половини деветог века у Византији. То је време када су царском вољом и по одобрењу патријарха иконе биле забрањене и јавно уништаване, а они који су поштовали иконе били су сурово прогањани. Наравно, поштоваоци икона, такозвани иконофили, борили су се за повратак иконољубља и за то им ниједна жртва није била превелика. Роман, између осталих, даје одговоре на питања где су границе вере, шта је мера љубави, шта је основ свега чему се надамо. Шта може да учини мајка која свога сина воли више од сопствене душе. Како нас Дух свети надахњује и испуњава. Како нас, преко иконе, кроз видљиво дотиче невидљиво. Зашто прву недељу Васкршњег поста славимо као Недељу победе православља. А порука романа је да су победе Божјег противника кратке и пролазне, а Божје победе су вечне.

* ГЛАС: Како и када сте одлучили да напишете роман на ову тему?

ХАБЈАНОВИЋ-ЂУРОВИЋ:         Нисам ја изабрала тему, већ је тема изабрала мене. Наиме, септембра 2004. године била сам у Светој земљи. Једнога дана били смо на гробу Пресвете Богородице, а потом на гробу Господњем. Када смо се вратили у хотел мој муж и син отишли су у своју собу, а ја у своју. Лежала сам испуњена духовном радошћу. И тада ми се јавила мисао да треба да напишем роман о византијској сликарки икона и да роман треба да има назив "Сјај у оку звезде". У то време ја ништа нисам знала о иконоборству. Тек када сам, пет година касније, почела да читам литературу у вези са византијским сликарством и схватила сам колико је то велика, свеобухватна и сложена тема.

* ГЛАС: Која је симболика назива романа?

ХАБЈАНОВИЋ-ЂУРОВИЋ: Наслов се може читати на два начина, који се у књизи стапају у један. По веровању Словена звезде су душе предака. Зато усамљена и тужна девојчица Лилија бира једну звезду и сваке вечери јој шапуће: "Лаку ноћ, мама". Касније, када свој живот преда Мајци Божјој, када у њеном срцу њена мајка и Мајка свих људи постану једно, она снагу за живот и рад налази загледана у Пресвету Богородицу. У пресудним тренуцима свог живота види сјај у оку Мајке на икони. А по тумачењу великих теолога Мајка Божја је Звезда Незалазна која је родила Сунце спасења. Симболичко значење има и име једне од главних јунакиња, Лилије. Име Лилија је старословенско и свесловенско. Значи исто што и грчко Леуриопа. Крин. Или, описно "лице попут крина". А крин је, зна се, цвет Пресвете Богородице.

* ГЛАС: Како бисте оцијенили данашњу читалачку културу становника Србије и Српске? На који начин се она може унаприједити?

ХАБЈАНОВИЋ-ЂУРОВИЋ:         Читалачка култура становника Србије, Српске, а ја бих додала и Црне Горе, на много је вишем нивоу него у земљама Западне Европе и Америке. То се јасно види из листа најчитанијих књига тамо и овде. Пред нама није задатак да унапредимо читалачку културу и укус наших читалаца, већ да их сачувамо. Да се некако одбранимо од оних гомила лоших књига, претежно са енглеског говорног подручја, којима нас затрпавају неписмени издавачи и полуписмени преводиоци. Нажалост, неки домаћи аутори, уверени да је добро све што стиже са те стране света, копирају најгора остварења страних аутора. И од њих треба одбранити српску књижевност и народни дух.

* ГЛАС: С обзиром на то да у посљедње вријеме пишете романе богате духовним елементима, намјеравате ли писати поново књиге које су више налик "Женском родослову", "Пауновом перу", "Иви"?

ХАБЈАНОВИЋ-ЂУРОВИЋ:         Теме и садржај књига које сам писала мењали су се онако како сам се ја мењала. Пратиле су моје емотивно и социјално сазревање, мој интелектуални и духовни раст. Тако ће, вероватно, бити и у будућности. Већ сам рекла да нисам ја бирала тему романа "Сјај у оку звезде". Тако је било и са осталим књигама из духовног циклуса, па и са романом "Пауново перо". И са романом на коме сада радим. Верујем да ће тако бити и убудуће. Попут Лилије, јунакиње романа "Сјај у оку звезде", ја сам и свој рад и свој живот предала Светој Петки и Пресветој Богородици. Попут Лилије, и ја молим Мајку да ја и мој рад будемо мала, најмања, кап са Њеног извора, и дајем Јој на вољу да одлучи како ће, када и кога напојити. Морам да кажем још нешто. Управо та духовна димензија је оно што разликује романе које ја пишем од свих других романа са историјском тематиком. То је новина и специфичност не само у српској, већ и у светској књижевности. Усуђујем се да то истакнем пошто су то већ писали и говорили у разним приликама добри и угледни познаваоци српске књижевности из иностранства, не само из православних већ и из католичких земаља. А неки међу њима су истицали да те књиге могу бити узор савременим писцима.

Нови роман

* ГЛАС: Кажете да радите на новом роману. Можете ли открити о чему је ријеч и шта читаоци могу очекивати?

ХАБЈАНОВИЋ-ЂУРОВИЋ: То је још један роман из духовног циклуса. Још једна узбудљива прича из наше прошлости. Верујем да ће, као и претходни романи, читаоце обогатити новим знањима и новим духовним богатством. Да ће их озарити вером, љубављу и надом. Али док књига дође до читалаца проћи ће две или три године. Зато боље да се вратимо роману "Сјај у оку звезде", тој изузетној причи о снази вере, о стваралаштву и жртви, о даровима Духа светога. О женама које су мењале историју Византијског царства и историју хришћанства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.