Ковачевић: Одјељење за српски језик - најзначајнија институција за проучавање Српског језика

Нагласивши да су вишеструки разлози за отварање Одјељења за српски језик, а заправо Института за српски језик, Ковачевић је рекао Срни да одбране српског језика не може бити без његовог научног истраживања.

“Одбрана српског језика мора бити научно утемељена и везана за научне институције и научне пројекте. А општепознато је да Република Српска нема института за српски језик и књижевност, а он је неопходан из више разлога”, истакао је Ковачевић, који је професор књижевности на филозофским факултетима у Београду и Источном Сарајеву.

Прво, каже он, зато што српски језик нигдје није тако угрожен као у БиХ, а друго, што се болоњским процесима наука готово измјешта с факултета, што факултети постају мало јаче средње школе, у најбољем случају научно у рангу бивше више школе.

“Треће, што муслимани - који на све начине желе такозвани босански језик наметнути као земаљски језик, као језик и Срба и Хрвата и муслимана/Бошњака - већ имају институт, који се све више представља као институт који изучава и покрива језичку проблематику цијеле БиХ, неријетко представљајући свијету фалсификате умјесто истина, као на примјер онај о 'босанчици' као посебном писму различитом од српске ћирилице, или онај о Повељи Кулина бана као бошњачком документу, или онај о томе да су сви који живе у БиХ језички ближи такозваном босанском него српском језику и слично”, појаснио је професор Ковачевић.

И на крају, истакао је Ковачевић, један од битних разлога за оснивање института јесте и тај да је Република Српска, са источном Херцеговином као средиштем источнохерцеговачког дијалекта, који је основица цијелог Вуков/ск/ог српског књижевног језика, на неки начин предодређена да у њој буде институт за српски језик.

“Уосталом, нема ниједне земље на свијету, а посебно још ако је угрожен њен национални интегритет, да та земља нема институт за матерњи језик као базу изучавања и његовања властитог језика, посебно још ако је он, као српски, основни национални идентитетски критеријум”, навео је професор Ковачевић.

Он је оцијенио да Институт за српски језик треба да буде мјесто за провођење и потврђивање општесрпске језичке политике, прво мјесто за општедруштвена лингвистичка истраживања, а самим тим и право мјесто за његовање и изучавање српскога језика и писма.

“Зато и јесте најприродније да је институт, по угледу на њемачки Гетеов институт, или шпански Сервантесов институт, везан за име највећег српског књижевника, за Андрићево име, да је то Институт 'Иво Андрић', у његовом граду - Андрићграду, са два одјељења: Одјељењем за српски језик и Одјељењем за српску књижевност”, констатовао је професор књижевности.

Он је нагласио да је “без оснивања Одјељења за српски језик при Андрићевом институт у Андрићгарду тешко и повјеровати у успјешну борбу за очување српског језика и ћирилице у БиХ, а самим тим и у Републици Српској, а сљедствено томе и за очување самих Срба и Републике Српске”.

У Андрићевом институту у Андрићграду 12. маја отворено је Одјељење за српски језик, а тада је одржан и дводневни научни скуп о теми “Иво Андрић и српски језик”, на коме је узело учешће 30 филолога из Републике Српске, Србије и Црне Горе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.