Књижевник Вуле Журић промовисао збирку “Форензика Итаке”: И данас осјећам радост док стварам

Миланка Митрић
Књижевник Вуле Журић промовисао збирку “Форензика Итаке”: И данас осјећам радост док стварам

Бањалука - Правећи избор, било ми је драго, ма колико да сам видио мана у тим причама, да свуда постоји радост, коју ја и дан-данас осјећам када радим. И зато је мени ова књига важна, без обзира на то што је мрачна и што има тај фактор који се појавио.

Испричао је ово књижевник Вуле Журић, који је промовисао збирку изабраних прича “Форензика Итаке” првог дана 24. Међународног сајма књиге у организацији “Гласа Српске”.

- Ми живимо један дубоки пораз, што није никаква срамота и радујемо се у том поразу. Без обзира на то, живимо доба свјетског опадања, а ми волимо да смо у томе свјетски прваци. Ова књига је морала да буде уз ту радост, нешто што инсистира на тој горчини, о ономе о чему приповиједа - додао је Журић, с којим је током промоције разговарао књижевник Берислав Благојевић.

Журићева збирка обухвата изабране приче, те двије нове и до сада необјављене приче. По једној од њих је ова збирка добила име “Форензика Итаке”. И на неки начин збирка представља својеврсни пресјек стваралаштва у протеклих тридесет година. Први текст који је објавио био критика филма “Бети Блу”, за један часопис, а након тога објављена је прва збирка књига “Умри мушки”, 1991. године.

- Као да сам цијели живот живио у књигама, прво у породичној кући, па у стану. Било је то привикавање на књиге као на највећу радост у животу. Након тога је био тај прелазак са стране читаоца на некога ко понекад нешто и напише. За све што сам читао и гледао добио сам прилику да то направим са друге стране, да пишем о томе, да пишем кратке приче, романе, да пишем за новине, радио-драме, сценарио за филм, али мислим да ме људи највише знају као приповједача - рекао је Журић приликом осврта на сопствено стваралаштво, те на значај пружене могућности да свијету да дио својих мисли преточених у књижевна дјела.

Освртом на књижевни рад Журића, на ликове у дјелима, инспирације за стварање, те тежине насловљавања створених дјела, направљено је једно путовање кроз стваралачки процес аутора.

- Суштина је да ствараш илузију, јер ти ако препричаваш причу, ти ниси приповједач, ти си препричавач. Мораш да посматраш свијет, да га упијаш, да разумијеш или не разумијеш, али прије него што почнеш да радиш, мораш да узмеш неки чекић и све то разбијеш - нагласио је Журић, који је додао да му је једна од највећих инспирација писац Данил Иванович Хармс, чије стварање му је помогло да задржи једноставност у писању. Журић је такође истакао важност постмодерне, која му је помогла да достигне и осјети слободу стварања.

Овогодишњи Сајам књиге, у Спортској дворани “Борик” трајаће до понедјељка, а током трајања биће одржано неколико панел-дискусија. Друго вече је било предвиђено за панел-дискусију “Изазови савремене књижевности”, на којој су говорили Журић, те књижевница Тања Ступар-Трифуновић, те књижевни критичар и професор Игор Симановић, са модератором Бериславом Благојевићем.

Што се сајамске понуде тиче, излагачи су за све посјетиоце припремили сајамске попусте, а Сајам књиге је отворен сваког дана од 10 до 20 часова. Улазница је једну марку.

Међу издавачима и излагачима на овогодишњем Сајму књиге су: Удружење издавача РС, Народна и универзитетска библиотека РС, “Лагуна”, “Вулкан”, “Дерета”, “Глобосино”, “Заједница издавача/накладника у БиХ”, “Ободско слово”, “Носталгија”, “Андрићев институт”, “Пчелица”, “Бук”, Завод за уџбенике Београд, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, “Нова књига” и Наклада “Беген”.

Данас на програму

Панел-дискусија “Језик и медији” у 18 часова

 Учествују:

лингвиста Милорад Телебак,

лингвиста Горан Милашин и

књижевник Марко Шелић Марчело

Модератор: Милијана Бојић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана