Књижевник Бранко Станковић, добитник "Златне сове": "Врежа" допринос борби за истину

Казао је то за "Глас Српске" књижевник Бранко Станковић говорећи о рукопису "Врежа"који је добио признање "Златна сова" на овогодишњем конкурсу Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.

Нагласио је да роман обилује мање познатим подацима о везама многострадалних народа, јерменског и српског и говори о осветницима, Благоју Јововићу и Согомону Техлирјану, који су хтјели да се освете крвницима својих народа, злогласном Анти Павелићу и злочинцу Талат-паши. 

- Освета се на јерменском каже "вреж",  чиме наслов постаје јаснији. Роман сам почео цитатом "Небо се свети за праведника. Нека праведник чини правду, а освету нека остави Богу. Јавиће се Бог, али неће одмах. Најпре ће кушати стрпљење страдалника и даће времена тиранину да срче сласти из чиније неправде своје. А у часу  посљедњем, кад праведник предаје душу своју Богу и када неправедник ликује као победилац, одједном се јавља Осветник правде, и улоге се мењају - истакао је Станковић и додао да је то цитат из порука српском народу из  логора Дахау, 1944. године, од владике Николаја.

Како је казао тим ријечима би  могао  додати стару латинску пословицу "Правда понекад спава, али никада не умире", као објашњење о злу и освети о којима нам говори "Врежа".

- Дио из романа о великом, заборављеном човјеку чика Милану Смољановићу коме су усташе у једном дану побиле читаву породицу, троје дјеце, жену најбоље говори о томе како да се издигнемо изнад жеље да узвратимо зло које нам је нанесено - испричао је Станковић.

Нагласио је да се тај злочин десио у једном славонском селу, током Другог свјетског рата, те да је Смољановић, знајући злочинца отишао пред кућу свог крвника са сјекиром у руци и неиздрживом жељом да се освети.

- Кад је угледао дјецу и жену усташког злочинца како беспомоћно чекају освету, у њему се нешто преломило. Одустао је. Током рата се бринуо за безбједност те породице, а послије је емигрирао у Америку. Ту му је Бог подарио троје дјеце. Послије његове смрти се сазнало да је сваки мјесец, током живота у исељеништву, од пензије помагао дјецу свог крвника, која су током рата остала сирочад. То је суштина православног и српског одговора на питање о злу - навео је Станковић.

Књига "Врежа" говори о "Олуји", али и о Првом и Другом свјетском рату, а према Станковићевим ријечима култура сјећања недостаје нашем народу.

- О томе можемо учити од Јермена. Сваког 24. априла у Јеревану све буде у знаку обиљежавања великог страдања. Сви се окупљају поред вјечне ватре и споменика на меморијалном комплексу "Цицернакаберд", да одају почаст страдалим сународницима које су Турци поубијали у незапамћеном геноциду, током Првог свјетског рата. Ми морамо да установимо такав дан, Београд и Бањалука заслужују да имају сличне споменике - истакао је Станковић.

Казао је да је дошло вријеме да се прикажу истине о страдању Срба, те да у посљедње вријеме постоје значајни искораци у том правцу.

- Примјер филма "Дара из Јасеновца" нам може бити водич. Скоро сам имао ту част да се сусретнем са кћерком Благоја Јововића, Маријом, која је дошла из Аргентине да би присуствовала свечаном чину давања имена једне улице у Земуну по њеном оцу - испричао је Станковић и додао да је то добар пут којим треба да наставимо да идемо, као и да је роман "Врежа" мали допринос тој борби за истину.

Награда

Станковић је истакао да му награда "Златна сова" много значи, те да је она на неки начин позитивно вредновање  његовог рада.

- Она је позитивно вредновање писања историјских романа, који се углавном и баве страдањем српског народа у туробном, 20. вијеку и још дубље кроз историју - рекао је Станковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.