Фото: ГС
СРБАЦ - Издавач Србско сабрање "Баштионик" објавило је недавно монографију "Теодор Тешо Петковић", коју је приредио Верољуб Малетић и стрип "Жетва", аутора Здравка Кнежевића Кнеза.
Повод за ово занимљиво заједничко издање, које излази на српском и руском језику јесте да се овог августа навршава 150 година од догађаја који су описани у овом стрипу и монографији.
Монографија је обима 150 страница, штампана на квалитетном папиру, на А4 формату. Насловну страницу урадио је Борислав Маљеновић из Добоја.
Интегрални дио монографије јесте и стрип "Жетва", у којем ветеран домаће стрип-сцене Здравко Кнежевић даје своје виђење ових догађаја језиком девете умјетности.
- Прошло је сада више од пет година од када смо се Милан Петковић, Бранко Савановић, Верољуб Малетић и ја састали у Српцу и направили неко идејно рјешење за ову монографију и стрип који је прати. Верољуб је јако брзо завршио свој историјски дио и послао текст мени, јер сам ја, слиједећи историјске чињенице ових догађаја требало да напишем сценарио за стрип.
У то вријеме је био постављен јако кратак рок да све буде завршено, тако да сам морао без одгађања и готово неплански почети да радим... Направио сам једноставан синопсис, али са могућношћу дораде и по њему написао просту причу праволинијске радње, која је у потпуности слиједила Верољубове чињенице. По тој причи сам урадио сториборд, који је показао да ће будући стрип имати 30 страница. Потом сам урадио детаљан сценарио и послао Бранку на превод на руски језик и на оцјену... да бих могао урадити исправке - рекао је Кнез.
Како он истиче, првобитна верзија била је много краћа и једноставнија, али се на крају одлучио да уради стрип на доста тежи начин да би, како каже Кнежевић, био достојан главног јунака и његових дјела.
- Истовремено сам почео са цртањем и то цртањем које није било баш типично за мене, пошто је рок био кратак, а ја спор цртач, који ради ручно на великим форматима и јако детаљно. Одлучио сам да смањим величину оригиналне табле са А3 формата на Б4, а нијансе, рељефе предмета, наборе, сјене, итд., да не радим шафуром, већ са више нијанси сиве боје, што је требало да буде брже, али и потпуно ново за мене... И тако, након пола године рада, имао сам 15 табли стрипа завршених у потпуности, а од Бранка и људи из књижевних кругова стигле су оцјене за сценарио у којима се провлачио закључак "сасвим коректно за стрип". И управо та реченица је била кап која је прелила чашу мог унутрашњег незадовољства приступом овако важном послу... Прво сам прерадио сценарио, направио сам вишеслојнију причу, која је сад заузимала 45 табли, али сам задржао њену једноставност. Одбацио сам све до тада нацртано, вратио се на свој изворни А3 формат, али сам задржао лавир колор, јер се заиста показао бржим од шафуре. И одлучио сам да се више не обазирем на рокове... - јасан је Кнез.
Једноставна нарација приче, уз добро ухваћен ослонац на архаични језик сеоског српског живља средином 19. вијека те снажан темпо приповиједања, посвећеност визуелним детаљима и јак акциони набој у сценама борби устаника против турских окупатора уз динамичан Здравков цртеж, који једнако дугује утицајима "Бонелијевих" умјетника, али и класицима европског авантуристичког стрипа попут "Риђобрадог", чини "Жетву" јако занимљивом за читање. Како Кнежевић објашњава дао је стрипу радни наслов "Жетва", јер је то ријеч која има далеко ширу симболику од изворног значења.
- Ријеч "жетва" се у нашим подмотајичким крајевима изговарала јако често и са извјесним страхопоштовањем. Јасно је да овдје није ријеч о жетви класја да би биле задовољене потребе за храном, већ о фиктивној жетви невиних душа којима је још било једино преостало да се жртвују за слободу. Учврстио сам одлуку да стрип задржи наш архаични изговор, дакле језик простог, али великодушног мотајичког човјека који се полако заборавља. Увео сам лик сељака Василија, који је овдје персонификација сваког мотајичког домаћина, а чије су бриге, отпор, вјера и усуд заједничке сваком нашем човјеку. Увео сам лик конвертита, који је вјероватно из ситне похлепе за мало материје пришао непријатељу и одавао му положаје и бројност устаника и који је у налету покајања једино могао завршити онако како је и завршио свој овоземаљски живот. Поменуо сам паљење и рушење нове цркве у Лепеници и убиство оца Давидовића, јер је он био и духовни отац Теодору Теши Петковићу. Увео сам у стрип стварне личности тог времена и тих догађаја попут Вида Билановића и Лазара Трифковића. Додао сам завршну битку са Османлијама мимо историјских чињеница, али пошто је устанак спорадично трајао доста времена, таквих окршаја је сасвим сигурно било. Нови резултат свега тога је стрип обима 45 страница за који сам пробио рок нешто више од три године. Да ли је све то имало смисла, показаће суд јавности у временима која долазе - јасан је Кнез.
Монографија има превод на руски језик, унутар ње стрип заузима 45 страница, а историјски, текстуални дио 30.
УСПОМЕНА
Милан Петковић, потомак оца Теодора Теше Петковића, каже да је ово издање мотивисано чувањем успомена на човјека, који је свој народ задужио ријечју и дјелом.
- Ова монографија и стрип остаће трајно свједочанство, не само на попа Тешу Петковића, него и на српски устанак против Турака 1875. на подручју планине Мотајице. Велики је број насљедника попа Теше који чувају успомену, али и оригиналне списе, читуље, дипломе, које свједоче о животу и раду овог слуге Божијег, који је био један од најобразованијих људи тога времена на овом простору, јер је био ученик знаменитог Васе Пелагиће. Свршивши ондашњу бањалучку Богословију, рукоположен је за ђакона и свештеника 1870. год. Срби тога времена су знали да без вјере и православља нема опстанка на овом подручју - рекао је Петковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.