Како је роман “Дина” Френка Херберта промијенио свијет културе: Чувајте се хероја

Бранислав Предојевић
Како је роман “Дина” Френка Херберта промијенио свијет културе: Чувајте се хероја

Тешко је сјетити се када је неки филм узбуркао духове на свјетској медијској сцени као екранизација научно-фантастичног романа “Дина”, легендарног Френка Херберта под режисерском палицом прослављеног Дениса Вилнева.

Огромна пажња публике и медија од почетка продукције, дугоишчекивана премијера, експлозија реакција на друштвеним мрежама након објаве првог трејлера, подијељене реакције критике након свјетске премијере у Венецији и сјајне реакције публике од почетка ограничене свјетске дистрибуције, која је стартовала 17. септембра, само су дио медијског цунамија који прати долазак овог филма у биоскопе. Можда медијска хистерија око једног кинематографског остварења дјелује претјерано, али када се узме у обзир успјех, значај и важност књижевног предлошка и његових наставака на жанр фантастике, умјетности и свјетске културе тада ствари постају јасније.

Тачка прекретнице

Мало је књига које су оставиле толико трага у другој половини двадесетог вијека, можда једино упоредива са Толкиновом “Господар прстенова”, али премда је у питању класик жанра овјенчан свим цеховским наградама, признањима колега и критике, те праћен огромним тиражима (преко 12 милиона примјерака), роман “Дина”, оригинално објављен 1965. године, брзо је превазишао границе жанра. “Дина” је књижевно ремек-дјело које је утицало, не само на све жанровске одјељке поп културе, већ је изазвало друштвено-политичко-културне расправе у модерној цивилизацији, уз све шире значење и масовнију прихваћеност током протеклих шест деценија.  Аутор серијала “Дина” рођен је 1920. године као Френк Патрик Херберт Млађи у Такоми, држави Вашингтон, а након школовања и бјекства од куће, запослио се као новинар. Природна богатства Орегона и културни утицаји попут радова битних писаца, долазеће хипи контракултуре 60-их те сарадња са психолозима, филозофима и писцима фантастике тог доба ће такође утицати на стваралаштво овог, тада младог аутора. Након неколико солидно примљених прича, током истраживања за новински чланак, који се бавио екологијом пустиње уз посјету орегонским динама, он добија  инспирацију за роман који ће му промијенити живот и каријеру. Хербертова космичка сага у себе је уткала многе ставове и страхове како доба у коме је настајала, тако и будућност која се простирала пред романом и људском врстом. Растући значај екологије као науке, контроверзних научних идеја модерног времена (клонирање, развој вјештачке интелигенције), борбе за права жена и мањина,  употреба психоактивних супстанци, ратова око најбитнијих ресурса који покрећу глобалну машинерију, узаврелих политичких и вјерских тензија између Запада и Истока и појаве оружја које може да уништи људски род, преко мијешања разних културних и вјерских традиција, укључујући феудализам, све три велике аврамске религије (нарочито ислам), традиције сахарских и арапских племена и зен будизма, до ванвременских страхова људског рода попут питања централизације моћи, вриједности живота, тежине смрти, односа међу људима и машинама те човјековог и божјег мјеста у васељени. Новинар и есејиста Александар Цветковић у свом огледу о роману “Дини” луцидно истиче парадокс да је жанр базиран на науци и технологији прославила књига која ове параметре ставља у други план.

- Технолошки развој, научна достигнућа и модернизација људског друштва били су и остали једни од носећих стубова жанра научне фантастике. Човек је увек био фасциниран потенцијалном будућношћу, својим местом и значајем у овом све већем космосу који полако упознаје. Зато постојање једног књижевног правца или правца у уметности који је посвећен томе не треба никога да зачуди. Међутим, поставља се питање - како то да је, парадоксално, најпродаванија и можда најутицајнија књига научне фантастике “Дина”, која се минимално бавила науком и технологијом - написао је он.

Ово конциозно опажање најбоље објашњава идеју романа и његовог успјеха. Бављење суштином људскости, под плаштом мултижанровског научнофантастичног романа, који функционише као спејс опера и комплексно филозофско дјело, направило је отклон од класичне фантастике и најавило нова кретања попут новог таласа, сајберпанка, слипстрима.

Каљење човјека у пустињи

У централној тачки романа стоји лик Пола Атреида и његових потомака, као остварење стремљења људске расе путем биолошког и духовног развоја, уз усуд натчовјека којем његов дар да види будућност и прошлост, постаје његово проклетство, који га лишава тајни и радости живљења. Постављајући причу у далеку будућност људске расе, гдје је планета Земља само дио далеких митова, аутор је поставио комплексну структуру свемирског царства, које функционише на феудалним принципима ослоњеним на подјелу моћи између владара, племићких кућа, свемирског транспорта под именом Еснаф и псуедорелигијског женског удружења Бене Гесерит, док је стварни монопол моћи везан за контролу моћне дроге меланж, која се може пронаћи само на негостољубивој пустињској планети Дини или Аракису настањеној џиновским црвима. Аракис је мјесто гдје се играју игре моћи, јер ко контролише Аракис, контролише и меланж, а самим тим и цијелу васиону, јер једино он омогућује међупланетарна путовања, продужава људски живот и омогућује функционисање менталних моћи Бене Гесерита.

Заплет почиње када војвода Лето, владар племићке куће Атреид, по царском наређењу преузима управу над Аракисом, тако да се он са својом породицом сели тамо, иако је свјестан да му се поставља замка од стране ривалске породице Харконен и вара, који се боји нарастајуће војне моћи куће Атреид.  У издајничком нападу Атреиди падају, војвода Лето гине, а његов син Пол и наложница Џесика бјеже под заштиту дивљих пустињских племена познатих као Слободњаци. Пол постаје религијски вођа Муад'Диб, покрећући низ догађаја, који ће урушити комплетно царство.  Успјех романа “Дина” (подијељеног у три поглавља “Аракис”, “Муад'Диб” и “Пророк”) слиједили су наставци “Месија Дине”, “Дјеца Дине”, “Божански цар Дине”, “Јеретици Дине” и “Капитол Дина”, чији је дефинитивни завршетак омела Хербертова смрт 1986. године, али који су створили невјероватну таписерију идеја, ликова и заплета, који се протежу кроз миленијуме развоја људске врсте и борбе да се извуче из замке контроле и предвидљивости, која ствара тежњу за напретком и моћи. Хербертова будућност у “Дини” је она у којој је научни прогрес табу, гдје је рачунарска технологија забрањена након рата познатог као Батлеријански џихад, вођеног против машина које мисле и робота. Главно и једино интелигентно биће у свемиру је човјек, иако испоставиће се претња машинског по своје творце никад није отклоњена. Херберт је искористио ову комплексну поставку, да би идеје и размишљања пренио у причу која на свим нивоима држи пажњу и провоцира читаоца. Хербертово човјечанство уз помоћ самодисциплине, генетике и меланжа развило је тјелесно, умно и духовног натчовјека - Квизац Хадерах. Његово остварење у тијелу Пола Атреида, испоставиће да он није оно што су његови творци очекивали, јер ће вођа одбити да ускрати човјечанству дар неочекиваног. Сам Херберт је као главни закључак трилогије изнио мисао “Чувајте се хероја”.

-”Дина” је имала за циљ да преиспита идеју о непогрешивом вођи јер мој поглед на историју каже да се грешке вође или учињене у име вође појачавају бројевима мртвих, без одговора на питања зашто? Боље је ослонити се на сопствени суд и грешке - говорио је Херберт.

Филмска искуства

Једног од првих филмаџија, које је Хербертово ремек-дјело привукло, је­ Алехандро Ходоровски, култни чилеански режисер, који је 1974. године желио да сними епски филм базиран на “Дини”. Амбициозни пројекат који је окупио звучна имена као што су Мебијус, Орсон Велс, Х. Р. Гигер, Мик Џегер, Карлхајнц Штокхаузен, “Пинк Флојд”, па чак и Салвадор, пропао је, јер тада није постојао филмски студио који би у потпуности финансирао пројекат. Други покушај стигао је десет година касније од стране Дејвида Линча кроз његову филмску визију “Дине”, која ће се под сталним притиском злогласног продуцента Дина Де Лаурентиса претворити у највећи промашај у каријери чувеног режисера, иако и он код обожавалаца има култни статус. Треба поменути и солидну серију “Дјеца Дине” из 2000. године, у режији Џона Харисона која је, нажалост, патила од техничких и буџетских ограничења тадашње ТВ-продукције. Осим у кинематографији, “Дина” је оставила траг на литератури, стрипу, музици, сликарству и видео-играма, али њен највећи значај је чињеница да идеје Френка Херберта живе и 35 година након његове смрти. Иако сага никада није завршена, њен квалитет и значај нису мањи него 1965. када су људи први пут закорачили у пустињу Аракиса у којој вребају вјечна жеђ, џиновски црви, смртоносне пјешчане олује и најопасније биће у универзуму - човјек.

Експлоатација

Иако је Хербертова смрт омела завршетак саге, то није засметало издавачким кућама и његовим насљедницима да објаве читаву серију наставака и преднаставка, који су се бавили историјом универзума Дине и његовим будућношћу. Аутори су били његов син Брајан Херберт и писац Кевин Андерсон, али без обзира што су их тврдокорни обожаваоци куповали, ове књиге нису ни близу квалитета оригиналног циклуса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана