Јелена Глишић, о новој књизи “Бајка о змају Добриши”: Храброст и снага духа најважније у животу

Рекла је то у разговору за “Глас Српске” књижевница Јелена Глишић, говорећи о новој књизи “Бајка о змају Добриши” која је објављена у издању “Арт сцене”. Дјело је илустровао Лазар Родић.

- Знатижељан, радостан и разигран, као било који мали створ на планети, Добриша је отвореног срца и раширених крила кренуо да загрли свијет - додала је она.

ГЛАС: Какав је то змај и какав је његов свијет?

ГЛИШИЋ: У поменутом свијету њега нису дочекали загрљаји. Као данак неискуству појавило се мноштво препрека и невоља, а било је и оног што највише заболи младо биће: осуде, јер не личи ни на кога. Био је змај у свијету који га се плашио и одбацивао. То Добришу није натјерало да буде груб и непријатан, иако је имао снагу да повриједи било кога ко му се нашао на путу. Напротив, он се склањао, не желећи да ремети нечији мир, да сије страх и тако се претварао у тихог хероја, прво довољног самом себи, а затим и правог хероја који је спасио један дјечији живот. Свако дијете се читајући ову лирску бајку може поистовијети са Добришом, а око нас су свуда баш такви змајеви: можда један сједи с нама у школској клупи, стоји иза нас у реду у маркету, купи отпатке по улици, кува нам ручак или нас љубазно смјешта на столицу у биоскопу.

ГЛАС: Шта је оно што Добриша жели да научи малишане?

ГЛИШИЋ: Добриша даје ненаметљиве савјете својим дјелима, поручујући младим читаоцима да су племенитост, емпатија, храброст и снага духа најважније особине у животу и да и у тренуцима када све не иде како бисмо жељели, не треба одустајати, него остати отворен за нове прилике које ће сигурно донијети лијепе ситуације. Највећа је храброст умјети превладати тренутак и начинити први корак напријед. На крају књиге, између осталог, пише да се срећа никад не чека, него се ствара. Баш то ради Добриша змај: трага, иде напријед, схвата да живот чине и лијепи и ружни догађаји и тежи да створи атмосферу за оне лијепе и тако пронађе оно што зовемо срећом.

ГЛАС: Бајка је писана у стиху, што одудара од оне форме на коју смо навикли. Зашто сте се одлучили за овакву форму, чиме сте се водили?

ГЛИШИЋ: Форма је бирала мене. А пјесник свакако има право да изабере поетску форму за своје дјело, у овом случају савремену бајку. Да ли је “Јежева кућица” Бранка Ћопића мање вриједна од класично исприповиједаних бајки или басни? Наравно да није. “Бајка о змају Добриши” има брзо смјењивање слика и догађаја, за шта је кратак стих изузетно подобан и стога је цијела бајка од 82 строфе написана у петерцу или шестерцу. Ништа у књизи није случајно и све речено има озбиљне разлоге. Оно чиме се при писању водим је прије свега како би дјело на најбољи начин могло бити схваћено из угла младог читаоца.

ГЛАС: Обраћамо ли довољно пажње на најмлађе, схватамо ли колико је важно одмалена градити их као личности сигурне у себе или смо превише заокупљени бригама савременог живота?

ГЛИШИЋ: Обраћамо довољно пажње, али нисам сигурна да ли је пажња правилно усмјерена. Као бивши просвјетни радник, писац за дјецу и неко ко се често с њима сусреће, примјећујем да је однос према дјеци презаштитнички, да се родитељи и сви одрасли труде да им све олакшају и сервирају готово. На тај начин дјеца не схватају процесе, не могу развити критичко мишљење, самосталност и реалну сигурност у себе. Доступност свега довела је до површности у учењу и раду. Све се дешава пребрзо, промјене су видљиве голим оком, а родитељи, вјероватно желећи да им дјеца имају лакши и бољи живот, чине медвјеђе услуге из љубави и најбоље намјере. У нашој дјеци се крије потенцијал, зато им треба нудити различите квалитетне садржаје међу којима ће пронаћи себе и свој животни пут, али без наметања и жеље да кроз дјецу остваримо властите недосањане и неостварене снове. Живимо у свијету који нас тјера да идемо линијом мањег отпора, јер смо уморни од борбе за голо преживљавање и у том смислу и сама некад прихватам стање какво јесте и могу да разумијем зашто је нешто овако или онако, али се непрестано питам како смо то себи дозволили и какве вриједности и узоре својој дјеци остављамо.

Разлике

ГЛАС: Навикли смо да су у нашим бајкама змајеви зли, ипак, Добриша није такав. У бајци нема принцеза ни краљева. Како то тумачите?

ГЛИШИЋ: Зашто бајка не би могла да буде другачија, а ипак бајка? У овој бајци не треба очекивати бајковне ликове на које смо навикли: краљеве, краљице, принцезе, виле, вјештице и разна друга бића, избјегнута је форма устаљеног почетка. Ликовима у бајкама и баснама су кроз вијекове наметнуте добре или лоше особине, па је вук зао, лисица лукава и препредена, принцезе рањиве итд. Но, то не мора бити тако. Нису и не морају сви вукови бити зли, ни све лисице препредене. Тако ни сви змајеви не морају нужно да буду негативни, да отимају принцезе, да живе у мрачним пећинама и чардацима: неки могу да буду и добри, обични змајеви, да иду својим путем трудећи се притом да неком помогну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.