Изложбе о два вијека Матице српске и њене Библиотеке отворене у Бањалуци

БАЊАЛУКА - Изложба "Из фондова Матице српске и Библиотеке Матице српске" и електронска изложба "200 година Матице српске и Библиотеке Матице српске" отворене су у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, у оквиру манифестације посвећене великом јубилеју двију значајних установа српске културе.

Посјетиоци имају прилику да се упознају са богатом архивском, рукописном и књижном грађом која свједочи о двовјековном развоју Матице српске и њене Библиотеке, њиховој издавачкој дјелатности и доприносу очувању српског језика, књижевности и културног насљеђа.

У оквиру програма приказан је и филм "Траг", у режији Михајла Обренова, према сценарију Виолете Митровић. Манифестација је организована у част великог јубилеја Матице српске и Библиотеке Матице српске и дио је програма "Дани Србије у Републици Српској".

Архивско благо које свједочи о два вијека историје

Изложбену поставку приредила је Библиотека Матице српске на основу драгоцјене грађе из сопствених збирки, али и фондова Рукописног одјељења Матице српске, Галерије Матице српске, Музеја Војводине, Архива Војводине и Градске библиотеке у Новом Саду.

Поставка нуди документован преглед историјата и рада ових установа током два вијека, представљајући њихову улогу у развоју српске културе, науке и књижевности.

Аутори изложбе су Ненад Станојевић, Михаило Сакач, Мирослав Марчић и Вид Кецман, стручни консултанти Душица Грбић, Гордана Ђилас и Слађана Субашић, док уредништво потписује Селимир Радуловић.

Одабрана архивска грађа обухвата Осниве Матице српске и њен први статут, портрете истакнутих личности српске културно-политичке историје, донатора и задужбинара, као и приказе значајних издања, рукописа и старих штампаних књига.

На тај начин изложба приближава публици историјски пут двију установа које су током генерација биле важни ослонци очувања националног идентитета и развоја културног живота српског народа.

Од Пеште до Новог Сада

Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција, основана је у Пешти 1826. године. Њеном оснивању претходиле су тешкоће у издавању "Сербског летописа", књижевног часописа покренутог 1824. за 1825. годину.

Часопис је, према замисли оснивача и првог уредника Георгија Магарашевића, требало да буде средиште окупљања и представљања резултата српског књижевног и научног стваралаштва.

Како би превазишли организационе и финансијске препреке у његовом објављивању, група српских трговаца и интелектуалаца у Пешти, предвођена Магарашевићем, покренула је оснивање националне културне установе.

Њен основни задатак, записан у оснивачком акту, био је "да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то одсад без престанка за свагда".

Од почетка рада, Матица српска настојала је да српску књижевност и културу представи Европи, али и да допринесе образовању и просвјећивању сопственог народа. Током два вијека дјеловања, упркос бројним политичким и друштвеним промјенама, развила је богату издавачку дјелатност, сакупила драгоцјену грађу и остварила сарадњу са научним и културним установама широм свијета.

Библиотека која чува више од четири милиона публикација

Оснивање Матице српске непосредно је повезано са настанком Библиотеке Матице српске, најстарије српске библиотеке националног значаја и прве јавне научне библиотеке код Срба.

Њен почетни фонд чиниле су свеске "Сербског летописа" и прве књиге објављене у издању Матице српске. Библиотека је свечано отворена за јавност 1838. године у Текелијануму у Пешти.

Матица српска и њена Библиотека пресељене су у Нови Сад 1864. године, гдје им је прво сједиште био Платонеум, двор владике Платона Атанацковића. Након неколико пресељења, од 1928. године смјештене су у репрезентативној згради задужбине Марије Трандафил, велике српске добротворке.

Библиотека Матице српске од 1958. године дјелује као самостална установа. Данас њен фонд обухвата више од четири милиона књига и других публикација на око 130 језика, а посебну вриједност представљају збирке рукописа и старих штампаних књига.

Фонд се континуирано обогаћује путем обавезног примјерка, куповином, поклонима и међународном размјеном са више од 300 институција из преко 50 земаља.

Богата издавачка и библиографска дјелатност

Значајан дио рада Библиотеке Матице српске представља објављивање каталога ријетких и посебних збирки, библиографија и публикација које омогућавају истраживачима и широј јавности приступ вриједној грађи.

Међу њеним издањима су серије "Ћирилске рукописне књиге БМС", "Каталог старих и ретких књига БМС" и "Каталог легата БМС", као и едиција "Каталог посебних збирки БМС".

Библиотека објављује и текућу "Библиографију књига у Војводини", персоналне библиографије, међу којима се издваја "Библиографија Иве Андрића", као и "Годишњак Библиотеке Матице српске".

Њен издавачки програм обухвата и књиге у едицијама "Трагови", "Златна књига БМС" и "Посебна издања", зборник са трибине "Савремени човек и савремени свет", те гласило "Вести".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.