Зоран Јелић за "Глас Српске": Дуг пут од тмине до свјетлости

Имао сам велики страх, јер је ипак у питању први роман. Некако, увијек постоји бојазан какве ће бити прве реакције читалаца и публике на промоцији, без обзира на то што сте сигурни у своје дјело. Али, на моје изненађење, прве реакције читалаца су биле сјајне и више него позитивне. Чак до те мјере да су ме људи, након што би прочитали роман, звали одмах да ми честитају и нису крили одушевљење.

Рекао је ово за "Глас Српске" Зоран Јелић коментаришући прве реакције читалаца након промоције његовог првог романа а "Свјетла изнад Архангелска". Овај талентовани сценариста и писац каже да је поменута бањалучка промоција била јако добра размјена енергије и утисака.

- Такође, прва промоција је прошла одлично: осјетила се нека узајамна енергија између мене и публике и ја сам се осјећао као свој на своме. Сигурно ће бити и негативних коментара на роман, али то је онај моменат када схватите да он почиње да живи сопствевни живот и ви више немате контролу над њим - рекао је Јелић.

ГЛАС: Роман "Свјетла изнад Архангелска" како наводите настао је из истоименог филмског сценарија који је 2024. године запажен на конкурсу. Колико је било захтјевно прелити визуелност и динамику филмске форме у књижевни простор прозе?

ЈЕЛИЋ: Заправо и није било захтјевно, јер сам ја управо и хтио да мој роман има снажну визуелност, што је за сценарио важно, јер та форма служи као предложак за филм. Опет, динамика коју носи сценарио је била такође неопходна за роман, како визуелност, која се у мом роману претвара у неку врсту поетске визуелности, не би преоптеретила читаоца. То је на крају допринијело, на један спонтан и ненамјеран начин, да изградим свој лични стил и ауторску поетику када је проза у питању.

ГЛАС: Шта је Вас, као аутора, привукло овим мотивима истраге злочина Удбе, иако сте рођени у годинама када је злогласна служба полако одлазила у историју или се тај "одлазак" у ствари није десио?

ЈЕЛИЋ: Првенствено ме мотивисао живот нашег писца Драгослава Михаиловића, који је много пострадао од комунистичке власти бивше Југославије, а којег изузетно цијеним и волим као писца. Ту су и лични мотиви, јер први дио приче је инспирисан стварним догађајима из моје породице па сам на неки начин осјетио потребу да сублимацијом те двије приче, у својој стваралачкој машти, преобликујем ту грађу и направим једну аутентичну причу. Генерално, сматрам да је то јако важна тема и данас те да млађа генерација треба да сазна неке појединости, јер ће боље схватити садашњост. На примјер, моје мишљење да је та служба само промијенила "одијело" и име након петог октобра и да је наставила посао. То је, заправо и кључни дио радње који отвара роман.

ГЛАС: У центру приче је Растко Јанковић, чији се живот мијења након сусрета са досијеом некадашње тајне службе. Колико нам овај мотив открива о човјековој потреби да се суочи са насљеђем које му је препуштено без избора?

ЈЕЛИЋ: У мом роману јунак прима тајанствени позив који га покреће да открије неке ствари у вези са својим животом, породицом и да на крају дође до истине, али и до смисла. Дакле, њега покреће позив - као што у већини прича постоји тај принцип о којем је говорио Џозеф Кембел и он "прелази праг", суочава се са препрекама, са самим собом, и на крају доноси "еликсир" за себе и своју заједницу, фигуративно речено. По мом мишљењу, то није само циљ фиктивног, књижевног јунака, већ сваког од нас. То је пут сазријевања па самим тим је неопходно да се човјек суочи са прошлошћу и са самим собом.

ГЛАС: Пут главног јунака води од Београда и Марковца све до Архангелска. Зашто је баш овај удаљени руски град изабран као симболична тачка разрјешења и суочавања прошлости и садашњости?

ЈЕЛИЋ: Први пут сам чуо за тај град читајући роман "Роман о Лондону" Милоша Црњанског. Назив ми се јако допао, а онда сам кренуо да истражујем и сазнао да је ту у средњем вијеку постојао манастир који је био посвећен арханђелу Михаилу па временом, због назива манастира, сам град добија има Архангелск. Када сам почео да пишем роман, некако ми се одмах јавила мисао да треба тако да назовем роман, јер мој јунак слави Аранђеловдан - роман почиње од те славе. Све то носи и јаку симболичку ноту: арханђел Михаило је његов заштитник и све креће од славе, како у садашњости, тако и у ретроспекцији. Град Архангелск се некако савршено уклопио ту као оаза у коју Растко треба да стигне и гдје га заправо позива и чека, симболички, сам арханђел Михаило. Аурора бореалис која се ноћу појављује изнад града, као и сам град, представља наду, спасење и смирај једног страдалничког пута.

ГЛАС: Хладноћа сјевера у роману наглашава осјећај самоће и неизговорене боли, док "свјетла" из наслова носе симболику наде. Шта за Вас лично представљају та "свјетла" у контексту људског помирења са прошлошћу?

ЈЕЛИЋ: Код мене се појављује поларна свјетлост као дио радње, мјесечина која опет на неки начин учествује у радњи романа, нестварна исихастичка свјетлост за којом се чезне и коју јунаци носе у себи, као и сибирска измаглица и вјетар, који такође учествују као неки активни ликови у роману и који су нека врста савезника главног јунака. Тако да ја на те појаве у мом роману, које попримају и једну поетичку карактеристику, али и стил, гледам на тај начин. Тај контраст хладноће, магле и свјетлости који се провлачи кроз роман може да представља и пут главног јунака од тмине до свјетлости.

ГЛАС: Као дипломирани драматург, чији је рад обиљежио и ангажман у Бањалучком студентском позоришту, колико Вам је позоришно и филмско искуство помогло у градњи ликова и напетости у овом роману?

ЈЕЛИЋ: Помогло је много. То је кључно. Ја заправо пишем годинама, од почетка студија па све до сад, дакле све вријеме, само што сценарији немају своју публикацију као књига, а када се нешто реализује, мало се ко пита ко стоји иза сценарија. Свакако да је та пракса важна и да се на томе доста радило и на академији па је помогло у сваком случају.

ГЛАС: Поред књижевног и позоришног рада, публици сте препознатљиви и по врло запаженом серијалу "Иза разгледнице" на друштвеним мрежама. Колико је тешко, а колико инспиративно приближити мање познату историју Бањалуке савременој публици?

ЈЕЛИЋ: Па зависи од формата у којем снимате садржај. Данас на платформама имате јако много људи који покушавају да снимају неке локације и да направе садржај, међутим све ми се чини да је мало људи који се баве сторителингом, а то је кључно по мом мишљењу. О Бањалуци се много зна, али је поента да се направе приче иза сваке локације, било да су мање познате или не. У том контексту, мој омиљени видео који сам направио је онај о краљу Алфонсу - улица коју сви знамо, али мало ко зна да је тај човјек задужио град тако што је спасао 16 Бањалучана од сигурне смрти. Када на тај начин поставите причу, људи се лакше вежу за један град или мјесто.

ГЛАС: Након овог романа и пројеката на пољу културе и историје, шта читаоци могу очекивати од Вас у будућности - остајете ли у свјету прозе или се враћате филмској камери?

ЈЕЛИЋ: Имао сам дуго жељу да напишем роман. Када сам написао сценарио "Свјетла изнад Архангелска" схватио сам да је то та прича која ће бити роман. Када сам написао роман и објавио га, схватио сам да желим да наставим да се бавим прозним писањем, знао сам то и раније. Свакако да настављам да пишем и за камеру. По мом мишљењу, то не само да не треба да се раздваја, већ може само једно друго да поспјешује и мени као аутору помогне у стваралачкој активности на свим другим пољима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.