Изложба „Прича о једном стручњаку за књигу“ свечано отворена у НУБРС(Фото)

БАЊАЛУКА- У изложбеном салону Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске данас је отворена изложба „Прича о једном стручњаку за књигу“, којом ова установа обиљежава 30 година од смрти Душана Ј. Ђоновића, свог најзначајнијег легатора.

Ауторка изложбе Вања Шмуља представила је Ђоновића као библиотекара, библиофила и „стручњака за књигу“, а како је Шмуља навела, посебна пажња у изложбеној поставци посвећена је књигама које имају својства културног добра,  старој књизи од 16. до 19. вијека, као и емигрантским издањима као ријеткој књизи.

Шмуља је објаснила да је Душан Ђоновић своју личну библиотеку, на основу усменог налога супрузи, оставио НУБРС, тада Народној и универзитетској библиотеци „Петар Кочић“.

-Ђоновић је био професионални библиотекар, правник, директор библиотека факултета Универзитета у Њујорку и пасионирани библиофил. Његов отац, Јован Ђоновић, био је политичар, дипломата и публициста, један од значајних учесника политичке сцене прве половине 20. вијека, најпознатији по свом односу са генералом Дражом Михаиловићем.

Душан је 1949. године, као припадник Равногорског покрета, за оцем отишао у САД, гдје је био политички емигрант, рекла је Шмуља

За сагледавање његовог животног пута као и вриједновање збирке коју је као легат завјештао НУБРС, Шмуља је рекла да је изузетно значајан историјски контекст.

-Други свјетски рат створио је околности које су обиловале искушењима војно-политичке и моралне природе којима државни врх Краљевине Југославије није био дорастао. Одсуство јединствене визије, без координације политичких одлука и дјеловања, и без схватања улоге Краљевине Југославије на политичкој сцени тадашње Европе (која такође није имала одређену јединствену и конкретну намјеру о употреби Југославије према својим интересима), створило је околности у којима је југословенска краљевска армија одлуком монарха, објављеном преко Радио Лондона, стављена под команду Јосипа Броза Тита. На тај начин је прво скрајнута с политичке сцене, затим гурнута у илегално дјеловање да би на посљетку била избрисана из званичних токова националне историје и уџбеника о њој. Урођеном антагонизаму ми-они то је дало једну нову димензију, која се најтрагичније очитовала на примјеру српског народа чије национално језгро је било изложено идеолошким диобама које ни до данас нису превазиђене, рекла је Шмуља.

Упркос томе што је Ђоновић највећи дио свог живота провео у туђем пристаништу, мисија очувања српског националног бића обиљежила је сав његов живот.

-То се прије свега огледа и у његовој личној библиотеци у којој су своје мјесто нашле књиге бројних наших аутора који су дијелили исту судбину апатрида. Записи и посвете на књигама, као и  писма и поруке које су у њима остале, свједоче о мисији духовног Пијемонта, не само српског, већ свих југословенских народа, рекла је ауторка изложбе.

Поставка ће бити отворена до 10. децембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.