Иза Милорада Телебака остаје благо немјерљиве вриједности: С љубављу и уз шалу учио нас љепоти језика

Миланка Митрић
Иза Милорада Телебака остаје благо немјерљиве вриједности: С љубављу и уз шалу учио нас љепоти језика

БАЊАЛУКА - Велики језички зналац, човјек који се играо ријечима не би ли њихов правилан изговор учинио занимљивијим онима који би га слушали, који је, често као крадом језичка правила претварао у мала поучна чуда, и тако плодове знања здушно дијелио свуда око себе. Смирен, насмијан, препун језичких доскочица и пошалица, тачан, прецизан и посвећен знању и науци такав је био Милорад Телебак.

Један од најважнијих лингвиста на овим просторима, позоришни лектор и професор преминуо је у 79. години у Бањалуци од посљедица заразе вирусом корона. Иза њега остаје језичко благо немјерљиве вриједности, а и сјећање на најмирнији и најтоплији осмијех човјека који је живот посветио да своје знање подијели другима, да их инспирише на учење о нашем језику и његовим љепотама и да науци с љубављу удахне један разумљив, занимљив и чудесан живот.

 -С распадом Југославије драстично је смањена територија на којој се говорило српски; смањен је и број говорилаца. На удару глобализације нашли су се нарочито мали народи. Извјеснију будућност могу имати само они који свој језик воле, уче, знају, чувају. Само тако можемо сачувати и себе као народ. Јер, језик и народ имају исту судбину - навео је Телебак у  ауторском тексту који је за "Глас Српске" написао у фебруару ове године поводом Међународног дана матерњег језика и који је откуцао на својој писаћој машини, чијим типкама су исписивана разнолика језичка чудеса.

Телебак је годинама радио у Народном позоришту Републике Српске, а из овог театра су навели да је тешко писати о човјеку којем су се сви дивили, јер скоро да не постоји нешто што се о њему може додати, а да већ није познато.

- Годинама је у нашој позоришној кући, као и свуда гдје се негова ријеч могла чути, несебично радио на његовању језичке културе и очувању ћирилице и српског језика, и то ненаметљиво, топлим ријечима и уз пуно разумијевања. Памтићемо његове језичке бравуре и пошалице којима нас је образовао и подсјећао на то да немамо већег блага од свога језика. Захвални смо нашем Мићи на свему што смо од њега научили и што смо, прије свега, имали прилику да готово три деценије уживамо у његовом раду. Још један добри дух нашег позоришта нас је напустио, али само физички. Иза себе је оставио бројне савjете, приручнике, чланке и успомене које ће нам увијек бити драге. На нама остаје да слиједимо његов пут и чувамо српски језик онако како нас је годинама учио - стоји у допису НПРС, у којем додају да ће увијек чувати успомену на његов рад, залагање и љубав коју је гајио према језику и позоришту.

Телебак је био аутор неколико језичких приручника, међу којима су "Говоримо српски"  С лакоћом до језичке културе", "Музика ријечи  Ка говорној култури", "Правоговор  Уста нису штампарија", "Са смијехом кроз граматику", "Како се каже" и "Језички одгонетник". Био је аутор неколико језичких емисија на Радиотелевизији Републике Српске, неколико стотина текстова о језику у листовима и часописима (више од 1.000 библиографских јединица). Био је члан уредништва гласила Матице српске "Језик данас", а од оснивања Одбора за стандардизацију српског језика при Институту за језик САНУ стални је члан његових двију комисија.

- Од данас ништа више, када је у питању култура, језик, позориште и говорни медији неће бити исто, јер отишао је човјек који је на сваки начин био сложена личност и човјек на којег смо се ми, из говорних и писаних медија, могли ослонити. Телебак је несумњиво један од најзначајнијих језичких ауторитета на простору српског говорног подручја и то што је он урадио за свој матерњи језик, мало је ко урадио, а све је радио с лакоћом. Успио је да нам кроз једну лакшу, растерећенију причу говори о језику и његовим специфичностима. Он је на лагодан, лепршав и необичан  начин говорио о језику - рекао је за "Глас Српске" главни и одговорни уредник издавачке куће "Бесједа" Ненад Новаковић, а управо у овој издавачкој кући прије неколико дана објављена је посљедња Телебакова књига "Фразеологизми у српском језику".

Новаковић је навео да оно што је такође важно, што се Телебака тиче, јесте његов немјерљив допринос раду на представама у НПРС.

- Ми смо  девет година сарађивали и радили као пријатељи, као људи и оно што је он урадио са глумцима и што је радио у представама је нешто што гледалац из сале није могао да уочи. Знао је да пренесе знање, није био човјек који је бичем тјерао, већ је лијепом ријечју, кроз шалу, кроз нешто што није класична педагогија и образовање, једном другачијом причом, успио да успостави контакт са текстом, те да текст пренесе на глумце и да они то прихвате на своје власништво. Важан је његов рад са новинарима и спикерима на РТРСу. Његове емисије "Говоримо српски" су приче које су дале немјерљив допринос култивизацији и култури српског језика -  закључио је Новаковић.

Био је дугогодишњи члан Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

 - Остаће у нашем вјечном сјећању као истински борац за очување писма ћирилице, језичке и говорне културе српског народа у Републици Српској. Нека му је вјечна слава и хвала - стоји у званичном саопштењу УКРС.

Телебак је био и извођач поучне језичке монокомедије "Са смијехом кроз српску граматику", која је забиљежила близу 100 извођења у школама, библиотекама, домовима културе, позориштима. Добитник је многих стручних признања, међу су награда "Свети Сава", Повеља Матице српске за укупан допринос његовању српске језичке културе, Кочићева награда. Телебака је предсједник Републике Српске одликовао Орденом Његоша другог реда.

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика, лингвиста Срето Танасић, казао је да је Телебаковом смрћу српска култура изгубила много.

- Посљедњих тридесетак година он се прикључио нашим најагилнијим трудбеницима на пољу његовања српског језика и подизања свијести о значају правилног, јасног и лијепог изражавања, Ивану Клајну, Милану Шипки, Драги Ћупићу, Богдану Терзићу и Егону Фекетеу, који су нас такође, нажалост, већ напустили  навео је он, те се осврнуо посебно на Телебаков допринос српском језику и на његов однос према ћириличном писму као основи српског националног и културног обрасца. Он је не само међу најистакнутијим језичким стручњацима који су се дуго бавили питањем језичке културе, него је готово једини српски лингвиста који се бавио језичком културом у Српској, гдје језичка ситуација није нимало повољнија него на другим српским језичким просторима  - изјавио је Танасић.

Милорад Телебак преминуо је у четвртак, 8. априла, а биће сахрањен 10. априла, у 13 часова у родном мјесту Лука, Општина Невесиње.

Kомеморација поводом смрти професора Телебака, биће одржана 12. априла, са почетком у 11 часова на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске.

Књига жалости у Банском двору биће отворена данас у термину од 15 до 19 часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана