Историчар Зоран Пејашиновић о до сада непознатој приповијеци Петра Кочића: Снагом српског језика сјећа на Змијање

Дјело је први пут објављено ове године у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, а читаоцима ће бити представљено у уторак у 13 часова на платоу испред НУБРС у оквиру “Кочићевог збора”. Радња је смјештена у љетни дан на Змијању, Кочићевом родном мјесту. Приређивач књиге и историчар Зоран Пејашиновић, који је написао и предговор, истакао је за “Глас Српске” да је приповијетка пронађена игром случаја у Српској академији наука и уметности у Београду.

- Забиљежио ју је Васо Глушац, који је био Кочићев пријатељ и сарадник. Њих двојица су заједно студирали у Бечу, а тамо је ова приповијетка и написана. Настала је на дружењу наших студената у Бечу који су се у тадашњој аустроугарској престоници окупљали око удружења “Зора” - испричао је Пејашиновић.

Истакао је да су се српски студенти окупљали на састанцима “Зоре”, те да је Васо Глушац био секретар тог друштва.

- “Зора” је била и издавач прве збирке приповједака Петра Кочића “С планине и испод планине” 1903. године. На тим састанцима Кочић је имао навику да своје још незавршене приповијетке чита студентима, колегама и пријатељима. Тако је на неком од њих прочитао и приповијетку “Ђе је мама” - објаснио је Пејашиновић и додао да ју је тада забиљежио Васо Глушац обичном графитном оловком у једном малом црном нотесу.

Казао је да се тако и затурила, а зашто није никад објављена, вјероватно никад нећемо сазнати.

- Глушац је тај нотес понио са собом и након шездесетак година предао га је са још много списа Архиву Српске академије наука и уметности у Београду. Прије неколико година пронашао сам сву ту грађу и ево сад смо дјело објавили поводом “Кочићевог збора” - рекао је Пејашиновић.

Нагласио је да је приповијетка “Ђе је мама?” један камичак који употпуњава мозаик Петра Кочића, те да је ријеч о правој кочићевској приповијеци, како по мотивима, тако и по језику.

- У њој Кочић говори о свом завичају, спомињући чувену Кочићеву главицу и Змијање. Али прије свега, она је кочићевска по језику. Читајући ово дјело читамо прелијепи српски језик, Кочићев, сочан, народни. У њој су, наравно, присутни и мотиви села - казао је Пејашиновић.

Додао је да приповијетка приказује петогодишњу дјевојчицу Милицу која трага за својом мајком.

- То је сочна кочићевска приповијетка, са Змијањем у првом плану. Илустрована је живописним акварелима академског сликара Бранка Јунгића, који је и сам по мајци поријеклом од Кочића - навео је Пејашиновић.

Овим дјелом још једном је потврђена Кочићева љубав и повезаност са Змијањем, која га је пратила од рођења.

Изложба

Из Народне и универзитетске библиотеке РС истакли су да ће посјетиоци на промоцији приповијетке “Ђе је мама” Петра Кочића имати прилику да погледају и изложбу радова академског сликара Бранка Јунгића, који је ликовно обогатио књигу.

- Изложбу чини 15 паноа који представљају Кочићеву причу на посебно дизајниран начин и у формату који ће бити доступан испред библиотеке - навели су из НУБРС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.