"Истина је, читало се": Драгоцјена историја вјечног живота књиге

БАЊАЛУКА - Изложба под називом "Истина је, читало се! Бањолучке библиотеке у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске 1856-1956", биће отворена данас с почетком у 12 часова у Изложбеном салону НУБ Републике Српске.

Аутори изложбе су Берислав Благојевић и Оријана Вуковић, а поставка  казује својеврсну историју читања у граду током једног вијека. Шта је читао Петар Кочић, а шта његов кум и биограф Васо Глушац? Коме је даривала књиге Јованка Милошевић, мајка академика Владе Милошевића, а од кога је добијала књиге на поклон? Како су изгледале школске библиотеке у Бањалуци, шта се читало у КАБ-у, а шта у покретним библиотекама Соколског друштва? Да ли су бањалучки трговци тога времена марили за књигу? Одговоре на ова и многа друга питања сазнајте кроз изложбу "Истина је, читало се!"

- У фондовима Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске чувају се бројне књиге које у себи носе доказе о њиховим ранијим власницима, биљеге прошлости који свједоче о библиофилима и продавцима књига, о дародавцима и читаоцима, о километрима путева и стотинама дланова кроз које је књига прошла како би коначно одморила на полици. А тај предах траје док не наиђе нови читалац, био ђак, студент, или библиотекар, можда чиновник или писац. Захваљујући сачуваној грађи ова изложба открива читалачки континуитет у Бањалуци па с разлогом можемо рећи: "Истина је, читало се" - кажу аутори изложбе у најави поставке.

Један од аутора изложбе писац Берислав Благојевић наводи да је ова изложба настајала неколико година, дуготрајним пролажењем кроз библиотекарску грађу.

- Изложба "Истина је, читало се! Бањолучке библиотеке у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске 1856-1956" настајала је неколико година колико је трајало проналажење грађе у фонду НУБ Републике Српске. Испрва је била замишљена као прилог познавању историје библиотека и библиотекарства на овом простору, али је у процесу прикупљања и селектовања материјала постало јасно да је природније испричати својеврсну историју читања у Бањалуци - рекао је Благојевић.

Изложба и пратећи каталог се надопуњују у приказу једног периода у животу града када је књига била међу највећим драгоцјеностима. Књиге су у личним библиотекама имали бројни знаменити суграђани, писци, професори, учитељи, свештеници, трговци, о чему свједоче записи, печати, маргиналије, аутографи, посвете. Исте ове трагове читања и посједовања налазимо и у књигама које су припадале школама, културним и просвјетним друштвима, конфесионалним удружењима, државним, управним, синдикалним организацијама и војним институцијама. Ови трагови дозвољавају барем дјелимичну реконструкцију живота књига, али и њених власника, било да се радило о једној особи, или неком друштву.

Како наводи Оријана Вуковић ово је веома узбудљива прича о традицији која се данас ријетко помиње традиција читања, односно, континуитет читања.

- Увидом у грађу заиста се може рећи да су читали сви који су у то вријеме били писмени и да се читало такорећи све: од лијепе књижевности и стручне литературе, до филозофије и политичке теорије. Ко није могао себи да приушти набавку књига, позајмљивао их је, попут Бранка Ћопића који је као ђак Учитељске школе одлазио код проте Душана Кецмановића чија приватна библиотека је била једна од најбогатијих у граду. Други су одлазили у разна удружења како би позајмљивали књиге или се информисали из штампе. Српска читаоница је предњачила по броју расположивих наслова, али ту су биле и библиотеке других установа и друштава: Соколског друштва, КАБ-а, СКПД "Пелагић", КД "Змијање", Муслиманске читаонице, Књижнице официрског дома... Посебно вриједи напоменути библиотеке мањина које су биле веома добро снабдјевене књигама, а отворене за све грађане. Таква је била библиотека Руске матице, као и библиотека Француско-југословенског клуба, односно, Друштва пријатеља Француске - рекла је Вуковићева.

Како је књига представљала изузетну вриједност, аутори изложбе истичу да су посебну пажњу обратили на даривање књига.

- Од великог броја дедикација у пронађеним књигама, одабрали смо неколицину које јасно показују културне везе, поштовање и сарадњу културних радника тог времена. Вриједи истаћи бројне књиге које је на поклон добила Јованка Милошевић, мајка академика Владе Милошевића, или оне које је од мање или више познатих личности на поклон добио Шпиро Боцарић. Књиге је из Црне Горе добијао Петар Кочић, а учитељица Олга Касаловић је добила књигу са лијепом посветом од списатељице Милице Јанковић из Србије - рекао је Благојевић. 

Аутори изложбе подсјећају да би осврт на историју читања био немогућ да нису постојале све те библиотеке у прошлости, односно, да их НУБ Републике Српске не чува деценијама.

- Управо чување библиотечке грађе јесте један значајан аспект дјеловања библиотека и захваљујући томе библиотеке нису само репозиторијуми знања, већ су и баштиници занимљивих прича које су понекад невидљиве и чекају да буду откривене на маргинама књига. Тад књига наставља да приповиједа, не само о ономе што је одштампано на њеним страницама, него причу о себи: о томе гдје је све била, чије руке су је листале, ко се њом дичио, а ко ју је скривао и кријумчарио, ко је пробдио ноћи тумачећи њен садржај, ко је уз њу постао мудрији, коме је помогла у послу и усавршавању, а коме да се опусти и разоноди након посла - рекла је Вуковићева.

Изложба обухвата књиге из личних библиотека знаменитих Бањалучана, школских, државних и других институција, конфесионалних, националних, просвјетних и других друштава и установа културе. Оно што их повезује јесте то што представљају несумњиве доказе о традицији читања и наклоности према књигама.

Чувари

Ова поставка обухвата буран историјски период. Усљед ратова, али и природних катастрофа многе књиге су уништене.

У разорном земљотресу који је погодио Бањалуку 1969. године, како наводи Вуковићева, уништено је око 72.500 публикација.

- И тада, али и деценијама прије тога и касније библиотекари су били ти који су настојали да сачувају вриједну библиотечку грађу, чак и у веома тешким условима. Значајан дио књига које помиње ова изложба некад је припадао разним друштвима и Српској читаоници из које је поникла и наша библиотека. Оне су углавном стигле у библиотеку након Другог свјетског рата, а библиотекарима би требало одати почаст што су и данас живе - рекла је Вуковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.