“Императив” у Бањалуци: Стварност измиче обрасцима књижевности

Свако је током трајања фестивала пронашао нешто за себе, лијепе ријечи, књиге, музику, срео неке нове људе, а све захваљујући књижевности. Истински лијепо. Тако је било и четвртог дана “Императива”, многи људи су се срели и можда пронашли нешто што нису ни знали да им је било потребно. 

Четвртог дана “Императива”, који организује истоимено удружење за промоцију и популаризацију књижевности,  највише пажње публике привукла је промоција новог романа Тање Ступар-Трифуновић “Откако сам купила лабуда”. Ово дјело објављено је у издању “Архипелага” из Београда, с ауторком о роману је разговарала књижевница Лана Басташић, а модераторка је била Вања Шушњар-Чанковић.

Основа радње дјела је љубавна прича између двију жена која на различите начине може да представља све могуће повезаности међу људима, пукотине, одвојености и самоће.

- Оно што је мени била нека врста изазова је да он помјери оно на чему сам прије радила. Претходни роман је говорио о односу између мајке и кћерке и односио се некако на сложеност тог односа, на саму психу жена. Логичан корак даље је био да покушам описати нешто што је на неки начин неописиво, интригантно, тешко обухватити ријечима. Као што је сложен однос мајке и кћерке, однос двију жена је некако испуњен замкама, сложеношћу и оптерећен је не само спољашњом предрасудом. Више ми је био интимни изазов да покушам такво нешто описати кроз књигу - рекла је Ступар-Трифуновић.

Књижевница Лана Басташић осврнула се на претходни роман “Сатови у мајчиној соби” и исказала своја запажања о дјелу. Кроз осврт на теме које се провлаче у роману, на утицаје који су лагано прожети кроз дјело, Басташићева је заиста издашно и лијепо објаснила неке суштинске одреднице које ово дјело у себи има те, на неки начин, објаснила колико често живот и наша стварност коју видимо као такву измиче обрасцима књижевности, ма колико ми од свега покушали да створимо причу.

-  Тема сама по себи је нешто о чему се код нас довољно не говори, у свјетској књижевности је то разрађена тема.  Оно што је интересантно је да је роман писан у епистоларној форми, обраћање је у другом лицу једнине. Тако се ми осјећамо ближе приповједачици и ствара се једнакост између тога “ти” и приче. Било које жанровско очекивање које можете имати о овом роману је позитивно изневјерено јер се Тања лијепо игра са свим тим жанровима и испитује нашу потребу да од свега направимо причу. Сви важни односи у нашем животу су заправо приче. И ту ствара дивну везу између књижевности и живота и да ли уопште можемо да пронађемо обрасце у књижевности који ће нам помоћи да схватимо себе, да разумијемо другог, а када се ради о женама и женским односима, обрасци су изостављени - казала је Басташићева.

У оквиру програма “Поезију ће сви читати” своје стихове су читали Драго Гламузина и Михаела Шумић, а музику, уз кратке приче из збирке “И срели су меду”, у програму “Ноте и слова” које је читала Нина Тиквеша, са којом је разговарао Милан Ракуљ.

Пети и посљедњи фестивалски дан био је предвиђен за “Лектиру у подне” уз Лану Басташић и Владимира Табашевића, промоцију збирке Румене Бужаровске “Никуда не идем”, програм “Поезију ће сви читати” уз Владимира Табашевића и Владану Перлић те ноте и слова уз Стеву Грабовца, који је читао одломке романа “Мулат албино комарац” уз прикладну музику.

Из критике

- Иако је Маргарит Јурсенар још давно у свом култном роману “Хадријанови мемоари” увела питање лезбијске љубави као тему која је незаобилазна и важна у књижевности, не бисмо могли рећи да је до сада у нашим оквирима било претјерано видљивих књижевних рефлексија и остварења која су се бавила таквим односом у романескном тексту. Ступар-Трифуновић књигом “Откако сам купила лабуда” уводи ову тему на дојмљив начин у свој роман, показујући да заправо књижевност ни на који начин не смије бити спутана табуизацијом и предрасудама те да је свака перспектива, ако је добро изведена, у потпуности релевантна - навео је Ђорђе Крајишник у критици романа “Откако сам купила лабуда”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.