Гојко Божовић, књижевник, за “Глас”: Поезија глас разлика којих је данас све мање

Казао је то за “Глас Српске” књижевник, оснивач и главни уредник издавачке куће “Архипелаг” Гојко Божовић говорећи о поезији поводом Свјетског дана поезије који се обиљежава данас. Истим поводом Божовић гостује вечерас од 19 часова у Народној и универзитетској библиотеци РС у Бањалуци, гдје ће кроз разговор с књижевницом Тањом Ступар Трифуновић говорити о поезији, те о пјесничкој едицији “Елемент” издавачке куће “Архипелаг”.

- Поезија је начин на који највише остајем у миру са собом. Начин да будемо сабрани и усредсређени. Уз помоћ ње ослушкујем језик који пишем и којим говорим и то у свим његовим слојевима, од најстаријих за које знам до оних који се јављају у данашњем дану, од речи које поезија обнавља у мом слуху до најновијих речи које тек улазе у поезију - рекао је он.

Како је казао поезија је тренутак у коме сви језички слојеви у истом тренутку постоје у слуху читаоца.

- Али она није само језик, већ и сликовност, и мишљење, и емоције. Мој поглед на свет и моје разумевање света били би потпуно другачији без поезије. Али не само без писања већ и без читања поезије. Поезија је данас маргинализована, за њу нема довољно јавног простора, ни довољно слуха. Очигледне су последице: у јавном простору слаби осећање језика, као што слаби и продорност мишљења, моћ имагинације и изоштреност слика - истакао је Божовић.

Говорећи о савременој поезији нагласио је да је ово специфичан тренутак у историји поезије. Према његовим ријечима, поезија вјероватно никад није била мање јавно видљива и мање јавно утицајна.

- Она је сада у околностима велике тишине. Дух времена се темељно разликује од духа поезије који подразумева стишаност, нискореторичност, промишљеност и језичку осетљивост. Колико год те околности биле необичне и ненаклоњене поезији, она је у њима обликовала и једну нарочиту димензију - рекао је Божовић.

Према његовим ријечима, потиснута у јавности, поезија не мора да прави никакве компромисе у тематском или поетичком погледу, што видимо да је проблем неких других, јавности окренутијих књижевних жанрова.

- На тај начин остаје поље слободе, што је данас најређе, и поље поетичке и укупне књижевне модернизације. Читам много песника различитих генерација, поетика, језика на којима пишу, култура којима припадају, погледа на свет и очекивања од књижевности - испричао је он.

Објаснио је да поезија и јесте глас разлика, што је важно поготово данас када је разлика све мање у јавном простору и када се разлике у мишљењу, па и у књижевности, све чешће сматрају и политички некоректним и неприхватљивим.

- Свет постаје хаотична збирка монолита и монолога. Поезија је све насупрот томе. Она је вишегласна творевина у којој се ослушкују гласови свих могућих разлика и у тим разликама се препознају потребне и драгоцене нијансе, а не опасности - навео је Божовић.

За наш лист је причао о пјесницима које чита па је издвојио Рајнера Марију Рилкеа, Константина Кафавија и Збигњева Херберта.

- Онда за њима моћне песничке гласове од Јоргоса Сефериса до Адама Загајевског, од Дерека Волкота до Томаса Венцлове, од Јосифа Бродског до Чеслава Милоша, од Адониса до Чарлса Симића, од Махмуда Дервиша до Шејмуса Хинија, од Јаниса Рицоса до Томажа Шаламуна, од Никите Станескуа до Тадеуша Ружевича, од Фернанда Песое до Ханса Магнуса Енценсбергера. Када бих набројао све велике модерне светске песнике које радо читам, то не би била антологија него обимна панорама - додао је он.

Нагласио је да у српској поезији чита и класике и савременике и људе који му претходе, али и пријатеље и савременике.

- Од Васка Попе до Стевана Раичковића, од Миодрага Павловића до Ивана В. Лалића, од Јована Христића до Борислава Радовића, од Александра Ристовића до Бранислава Петровића, од Милована Данојлића до Раше Ливаде, Новице Тадића до Војислава Деспотова, од Љубомира Симовића до Слободана Зубановића, од Јелене Ленголд до Тање Ступар Трифуновић, од Ласла Блашковића до Бојана Васића, од Ане Ристовић до Живорада Недељковића, од Томислава Маринковића до Милана Ђорђевића, да поменем само неке које сам различитим поводима и из чистог задовољства читао у новије време - закључио је Божовић.

“Елемент” 

Божовић је истакао да је “Архипелаг” у току 2022. објавио читаву библиотеку поезије.

- Чак 11 нових књига песама објављено је у “Архипелаговој” песничкој едицији “Елемент”. Заједно с књигом песничке аутопоетике Васка Попе “Калем” и са изабраним песмама Чарлса Симића “Изабране песме: 1962-2022”, то је узбудљива, разноврсна и инспиративна слика савремене поезије у њеним различитим поетичким, тематским и генерацијским изразима - рекао је он и нагласио да, објављујући пјесничку едицију “Елемент”, “Архипелаг” настоји да покаже језичке, поетичке и сазнајне продоре савремене поезије, њен висок стандард и обиље неупоредивих пјесничких гласова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.