Годишњица рођења Френсиса Скота Фицџералда: Дјелима дефинисао епоху “изгубљене генерације” 

Данко Кузмановић
Годишњица рођења Френсиса Скота Фицџералда: Дјелима дефинисао епоху “изгубљене генерације” 

Бањалука - Када је у питању стављање у калуп, мало писаца тако лако изазива асоцијације и очекивања као Френсис Скот Фицџералд, који је смислио израз “доба џеза” и дефинисао епоху сјајним причама о лијепим људима, бљештавом богатству и моралној пропасти.

Наведено је најбоље приказано у најистакнутијој ставки школске лектире и обрасцу за велики амерички роман - “Великом Гетсбију”. Сматра се једним од највећих писаца 20. вијека. Рођен је 1896. године у Сент Полу, у држави Минесота, у породици више средње класе.

Није био признат као талентован писац у своје вријеме. Ријетки су га гледали као озбиљног аутора, док су други сматрали да вреднује лијеност и морални пад. 

Написао је четири романа, пети оставио недовршен (“Посљедњи тајкун”) и 178 кратких прича. Сврстан је у “изгубљену генерацију”, која је била заступљена у јавном животу двадесетих година прошлог вијека, заједно са Хемингвејем, Вулфом, Фокнером, Т. С. Елиотом. Био је велики сањар..

Дјела су му испуњена сензибилитетом који се разликовао од осталих тадашњих књижевника. Посједовао је несвакидашњу способност да буде учесник високог живота, који је описивао, као и његов посматрач. Био је заинтересован за љубав, чежњу, приватни живот људи у Америци. Према мишљењу многих аутора, Ф. Скот Фицџералд је најбољи писац 20. вијека.

Његов први роман “Ова страна раја” је већински аутобиографска прича о љубави и похлепи, а објављен је 1920. године. 

Роман “Велики Гетсби” објавио је 1925. године, причу наративно приповиједа Ник Каравеј, момак из средње класе, који се сели на Лонг Ајланд у прву кућу поред палате богатог и мистериозног Џеја Гетсбија. “Велики Гетсби”, према мишљењу многих, представља Фицџералдово најбоље литерарно дјело. 

Његова дјела су инспирисала писце откад је почео да објављује. У писму написаном четрдесетих година, Џ. Д. Селинџер је исказао дивљење према Фицџералдовом дјелу, а Селинџеров биограф Ијан Хамилтон је написао да је Селинџер чак неко вријеме видио себе као “Фицџералдовог насљедника”.

У “Њујорк тајмсу” је послије Фицџералдове смрти објављено да је он “био бољи него што је сам знао, јер је и у збиљи и у књижевном смислу измислио једну генерацију. Он их је можда разумио, па чак и предводио, јер су у својим средњим годинама видјели другачију и узвишенију слободу којој је пријетило уништење”.
Фицџералд је умро вјерујући да је губитник.

Током његовог живота ниједно од његових дела није добило ништа више од скромног комерцијалног и критичког успјеха. Међутим, послије његове смрти Фицџералд је добио звање еминентног америчког писца, скоро сасвим захваљујући “Великом Гетсбију”, који је постао лектира за сваког америчког ђака.

По овом дјелу снимљени су многи играни филмови, од којих су два холивудска најпознатија. Један 1974. године са Робертом Редфордом и Миом Фароу, а други 2013. године са Леонардом Дикаприом и Кери Мулиган у главним улогама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана