Дјело “Вечна пролећа” Милана Вићића ускоро у издању “Бранковог кола”: Стиховима дочарао суштину живота
СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ - Поводом традиционалне пјесничке манифестације “Пролећни Бранкови дани 2021”, која је посвећена једном од највећих пјесника романтизма 19. вијека Бранку Радичевићу у штампи је књига “Вечна пролећа” Милана Вићића.
Издавач је “Бранково коло” које уз много труда и залагања његује лик Бранка Радичевића и пружа подршку младим ствараоцима.
Ове године у марту навршава се 197 година од рођења пјесника који нам је у аманет оставио “Ђачки растанак” опјевавши њиме Фрушку гору.
С Бранком Радичевићем у српску књижевност први пут су ушле пјесме с изразито лирским мотивима и расположењем. Оне су првенствено пјевале о радости и љепотама младости, а ова, друга књига Милана Вићића асоцира нас на буђење живота.
Књижевник Растко Лончар истакао је да Милан Вићић сагледава живот у његовој потпуности.
- То је очевидно већ из чињенице да се издваја из хорског напада на постојање као простор језовитог имагинаријума изазваног урбаном анксиозношћу или ламентирања над пропашћу оног задругарског руралног. Таквим приступом, Вићић нас подсећа да улога песника у мисаоно-емотивном деловању, које се одвија у паузама од узимања и враћања даха, управо и није инвентарисање простора тескобе и општег извртања рукавице руком која нема снаге ни за показати шипак реалијама што затежу живце, а некмоли друштвеном укусу ударити шамар, као некад Владимир Владимирович - објаснио је Лончар.
Додао је да пјесник какав је Милан Вићић не обилази површине апсолута живота са свих страна, већ суштином честице сваког од могућих облика емотивног постојања у свијету наводи и нас да, скупа са њим, за одговором трагамо.
Истакао је да аутор доводи читаоца у ситуацију да спусти бедеме одбране пред инвазијом на свакодневни, устаљени доживљај подједнако интензивном лиризацијом и редова и стихова.
“Ма није ми ништа”
Књига “Ма није ми ништа” Јелене Вујановић првенац је ове младе ауторке из Новог Града.
Директор “Бранковог кола” Ненад Грујичић истакао је да у њеној књизи осјећамо Десанку Максимовић и Добрицу Ерића, и народну лирску струну, помало и епску. Објаснио је да вјера у поезију и пјеснички говор чине главни стуб ове књиге, те да Јелена Вујановић сматра да ће јој поезија помоћи и дати одговоре на многа питања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
