Дејан Стојиљковић: Читаоци не воле копије Достојевског

Спадам у оне писце којима су најважнији читаоци. Сматрам да је суштина писања у комуникацији. Немам илузије о писању као узвишеној вештини или мисији, једноставно радим свој посао и видим да читаоци то препознају и воле. У данашње време, када тиражи неких дневних новина падају на пар хиљада, продати једну књигу у толико примерака је права реткост.

Испричао је ово у интервјуу за "Глас Српске" српски књижевник Дејан Стојиљковић. Његов нови роман "Дуге ноћи и црне заставе", који је у марту објавила "Лагуна", до сада је продат у више од десет хиљада примјерака.

* ГЛАС: Да ли послије можемо рећи да су савремени српски писци радо читани?

СТОЈИЉКОВИЋ: Не, не можемо. Можемо рећи да је једна мањина савремених писаца читана, нас неколицина, мислим да нас нема ни двадесетак. Наравно, увек се може и поставити питање ко су писци, а ко произвођачи лаганог чик-лита и допадљивог треша. Ако уведемо и критеријум квалитета, онда долазимо до броја од врло мало савремених српских писаца који су истовремено читани, а да је то што пишу заиста књижевност. Моје књиге су бестселери, а истовремено ме воли критика и цене ме колеге. Добио сам награду "Милош Црњански", био у најужем избору за "НИН-а", у ширем за "Импак Даблин", превођен сам, члан сам Српског књижевног друштва, а истовремено то што пишем је веома читано. Ако имамо у виду да је просечан тираж неке књиге домаћег писца 500 примерака и да се он продаје годинама, могу себе сматрати задовољним и оствареним писцем. Мислим да је проблем домаћих писаца у томе што старија генерација пише на досадан и превазиђен начин, ако волите Достојевског, читаћете њега, а не његов бледуњави српски дериват? Код средње и мало млађе генерације је већ друга ствар. Они се троше у јурњави за поетикама, друштвеном ангажованошћу, омажима, политичком коректношћу... Заборавили су како се приповеда, како се прави прича, а то је оно што читаоци пре свега траже.

* ГЛАС: Пошто сте рекли да овај роман можете да замислите као филмски спектакл Ридлија Скота, можемо ли ускоро да очекујемо екранизацију? Кога бисте од српских редитеља ангажовали, а кога од глумаца?

СТОЈИЉКОВИЋ: Ни у једном тренутку ми није пало на памет да би овде код нас могао да се сними филм по мом роману. Причао сам својевремено у Београду, на мојој промоцији, са једним политичарем из сада већ бивше владе Србије и поменуо му да би снимање филма о косовским јунацима (не нужно у вези са мојом књигом) требало да буде државни пројекат, да би требало спутати личне сујете и мислити о општем добру. Он ме је само потапшао по рамену и рекао: "Е, па сад се за то обрати Томи Николићу." Ето, то је суштински проблем људи који воде ову државу, што не виде даље од сопственог ускогрудог интереса и што мисле да је пре и после њих потоп. Свеједно, можда урадимо стрип по овом роману, баш као што смо учинили са "Константиновим раскршћем", то је реално изводљиво.

* ГЛАС: Да ли пишете нову књигу и хоћете ли се опет бавити националном историјом?

СТОЈИЉКОВИЋ: Недавно сам завршио рад на једном пројекту за "Службени гласник". У питању је књига која ће изаћи у едицији "Србија и коментари", коју уређује Горан Петровић. Књига се бави вампирима и биће два текста која иду напоредо, један научни, писан од стране етнолога, други књижевни - моја новела "Упитај мрак". Радим сценарио за следећа два наставка стрипа "Константиново раскршће", а привршавам и нову збирку приповедака "Сребрне године", која ће изаћи почетком 2013. године. Ипак, оно што ће вашим читаоцима бити најзанимљивије да чују јесте то да са својим пријатељем и колегом писцем Владимиром Кецмановићем спремам заједнички роман. Урадићемо причу о две године које је Иво Андрић провео као амбасадор Краљевине Југославије у Трећем рајху у периоду април 1939 - април 1941. Биће то једна интригантна историјска драма и прича о најмучнијем и најмистериознијем делу живота нашег нобеловца, која у себи крије многе контроверзе. Планирамо да роман изађе за Сајам књига 2013. године. Радни наслов романа је "Берлински гамбит".

Коментари

* ГЛАС: Шта Вам обично кажу читаоци послије читања романа "Дуге ноћи и црне заставе"?

СТОЈИЉКОВИЋ: Има доста занимљивих коментара на сајту "Лагуне" и самом сајту романа (њњњ.дугеноциицрнезаставе.цом). Мени је тај "вокс попули" увек занимљивији од онога што мисле критичари и теоретичари. И волим кад ми се каже кратко и јасно. Ето, најзанимљивији коментар и уједно и најбољу похвалу свог писања добио сам од једног млађег читаоца, који је написао: "Да сам ја писац, и ја бих овако писао!" Читаоци иначе највише хвале питак и проходан стил, свиђа им се што могу да визуелизују оно што читају, као на филму или у стрипу, а посебно хвале чињеницу да се неко бавио нашом историјом на један такав начин, то што су кнез Лазар, Обилић, Косанчић и остали приказани другачије него што је то до сада био случај... Не као недостижни идеали, већ као људи од крви и меса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.