Dejan Stojiljković: Čitaoci ne vole kopije Dostojevskog

Spadam u one pisce kojima su najvažniji čitaoci. Smatram da je suština pisanja u komunikaciji. Nemam iluzije o pisanju kao uzvišenoj veštini ili misiji, jednostavno radim svoj posao i vidim da čitaoci to prepoznaju i vole. U današnje vreme, kada tiraži nekih dnevnih novina padaju na par hiljada, prodati jednu knjigu u toliko primeraka je prava retkost.

Ispričao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" srpski književnik Dejan Stojiljković. Njegov novi roman "Duge noći i crne zastave", koji je u martu objavila "Laguna", do sada je prodat u više od deset hiljada primjeraka.

* GLAS: Da li poslije možemo reći da su savremeni srpski pisci rado čitani?

STOJILjKOVIĆ: Ne, ne možemo. Možemo reći da je jedna manjina savremenih pisaca čitana, nas nekolicina, mislim da nas nema ni dvadesetak. Naravno, uvek se može i postaviti pitanje ko su pisci, a ko proizvođači laganog čik-lita i dopadljivog treša. Ako uvedemo i kriterijum kvaliteta, onda dolazimo do broja od vrlo malo savremenih srpskih pisaca koji su istovremeno čitani, a da je to što pišu zaista književnost. Moje knjige su bestseleri, a istovremeno me voli kritika i cene me kolege. Dobio sam nagradu "Miloš Crnjanski", bio u najužem izboru za "NIN-a", u širem za "Impak Dablin", prevođen sam, član sam Srpskog književnog društva, a istovremeno to što pišem je veoma čitano. Ako imamo u vidu da je prosečan tiraž neke knjige domaćeg pisca 500 primeraka i da se on prodaje godinama, mogu sebe smatrati zadovoljnim i ostvarenim piscem. Mislim da je problem domaćih pisaca u tome što starija generacija piše na dosadan i prevaziđen način, ako volite Dostojevskog, čitaćete njega, a ne njegov bledunjavi srpski derivat? Kod srednje i malo mlađe generacije je već druga stvar. Oni se troše u jurnjavi za poetikama, društvenom angažovanošću, omažima, političkom korektnošću... Zaboravili su kako se pripoveda, kako se pravi priča, a to je ono što čitaoci pre svega traže.

* GLAS: Pošto ste rekli da ovaj roman možete da zamislite kao filmski spektakl Ridlija Skota, možemo li uskoro da očekujemo ekranizaciju? Koga biste od srpskih reditelja angažovali, a koga od glumaca?

STOJILjKOVIĆ: Ni u jednom trenutku mi nije palo na pamet da bi ovde kod nas mogao da se snimi film po mom romanu. Pričao sam svojevremeno u Beogradu, na mojoj promociji, sa jednim političarem iz sada već bivše vlade Srbije i pomenuo mu da bi snimanje filma o kosovskim junacima (ne nužno u vezi sa mojom knjigom) trebalo da bude državni projekat, da bi trebalo sputati lične sujete i misliti o opštem dobru. On me je samo potapšao po ramenu i rekao: "E, pa sad se za to obrati Tomi Nikoliću." Eto, to je suštinski problem ljudi koji vode ovu državu, što ne vide dalje od sopstvenog uskogrudog interesa i što misle da je pre i posle njih potop. Svejedno, možda uradimo strip po ovom romanu, baš kao što smo učinili sa "Konstantinovim raskršćem", to je realno izvodljivo.

* GLAS: Da li pišete novu knjigu i hoćete li se opet baviti nacionalnom istorijom?

STOJILjKOVIĆ: Nedavno sam završio rad na jednom projektu za "Službeni glasnik". U pitanju je knjiga koja će izaći u ediciji "Srbija i komentari", koju uređuje Goran Petrović. Knjiga se bavi vampirima i biće dva teksta koja idu naporedo, jedan naučni, pisan od strane etnologa, drugi književni - moja novela "Upitaj mrak". Radim scenario za sledeća dva nastavka stripa "Konstantinovo raskršće", a privršavam i novu zbirku pripovedaka "Srebrne godine", koja će izaći početkom 2013. godine. Ipak, ono što će vašim čitaocima biti najzanimljivije da čuju jeste to da sa svojim prijateljem i kolegom piscem Vladimirom Kecmanovićem spremam zajednički roman. Uradićemo priču o dve godine koje je Ivo Andrić proveo kao ambasador Kraljevine Jugoslavije u Trećem rajhu u periodu april 1939 - april 1941. Biće to jedna intrigantna istorijska drama i priča o najmučnijem i najmisterioznijem delu života našeg nobelovca, koja u sebi krije mnoge kontroverze. Planiramo da roman izađe za Sajam knjiga 2013. godine. Radni naslov romana je "Berlinski gambit".

Komentari

* GLAS: Šta Vam obično kažu čitaoci poslije čitanja romana "Duge noći i crne zastave"?

STOJILjKOVIĆ: Ima dosta zanimljivih komentara na sajtu "Lagune" i samom sajtu romana (njnjnj.dugenociicrnezastave.com). Meni je taj "voks populi" uvek zanimljiviji od onoga što misle kritičari i teoretičari. I volim kad mi se kaže kratko i jasno. Eto, najzanimljiviji komentar i ujedno i najbolju pohvalu svog pisanja dobio sam od jednog mlađeg čitaoca, koji je napisao: "Da sam ja pisac, i ja bih ovako pisao!" Čitaoci inače najviše hvale pitak i prohodan stil, sviđa im se što mogu da vizuelizuju ono što čitaju, kao na filmu ili u stripu, a posebno hvale činjenicu da se neko bavio našom istorijom na jedan takav način, to što su knez Lazar, Obilić, Kosančić i ostali prikazani drugačije nego što je to do sada bio slučaj... Ne kao nedostižni ideali, već kao ljudi od krvi i mesa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.