Деценија без Умберта Ека: Писац који је библиотеку претворио у свјетски феномен

БЕОГРАД - Италијански писац, универзитетски професор и семиотичар Умберто Еко овај свијет напустио је 19. фебруара 2016. године, прије десет година.

Иако су његови академски радови раније били добро познати, од тумачења дјела Томе Аквинског до есеја о симболици, језику и модерним медијима, широку популарност и свјетску славу донио му је роман „Име руже“, објављен почетком осамдесетих година.

Средњи вијек као интелектуална позорница

Радња романа смјештена је у средњовјековну опатију у његовом родном Пијемонту, са мистичним заплетом који се врти око лавиринтске библиотеке и тајанствених смрти читалаца. Наводно је лик старог монаха Хорхеа био инспирисан писцем Хорхеом Луисом Борхесом, слијепим књишким заљубљеником који је рај замишљао као бескрајну библиотеку.

Дјело које је освојило милионе читалаца

„Име руже“ брзо је стекло огромну популарност — продато је у више од 50 милиона примјерака, преведено на више од 40 језика и убрзо екранизовано. Иако је Еко већ уживао велики углед у академским круговима, управо је роман постао прекретница његове свјетске препознатљивости.

Од медија до критике друштвених мрежа

Радио је за италијански јавни сервис РАИ, био коуредник у издавачкој кући „Бомпијани“ и редовно писао колумну „Минервина шибица“ за магазин „Еспресо“. Иако отворен за технолошке новине, критиковао је друштвене мреже, сматрајући их средством масовног заглупљивања.

Библиотека као животна филозофија

Иза себе је оставио личну библиотеку од око 50.000 књига, од којих је 30.000 држао у стану у Милану, називајући је „приручном библиотеком“. Садржавала је бројна ријетка и библиофилска издања, што је одражавало његову дубоку посвећеност књизи.

Од религиозног ученика до критичког мислиоца

Рођен 1932. године у Алесандрији, одрастао је у вријеме ратова и фашистичког режима. У младости је био посвећени римокатолик и члан Католичке акције, али је касније, како је сам говорио, проучавање Томе Аквинског довело до његовог интелектуалног удаљавања од вјере. Деценијама касније написао је чувени есеј „Ур-фашизам“, анализу суштине тоталитаризма.

Универзитетска и свјетска каријера

Дипломирао је у Торину 1954. године, а универзитетску каријеру започео 1961. Предавао је у Болоњи, Фиренци, Милану и Торину, а као гостујући професор и на бројним свјетским универзитетима, укључујући Харвард, Јејл, Колумбију и Оксфорд. У Болоњи је основао студијски програм ДАМС и водио Институт за комуникологију.

Писац који је спојио науку и књижевност

Након „Имена руже“ услиједили су романи „Фукоово клатно“, „Острво дана пређашњег“, „Баудолино“, „Тајанствени пламен краљице Лоане“, „Прашко гробље“ и „Нулти број“. Његов научни рад обухватао је естетику, филозофију језика, семиотику и анализу популарне културе.

Интелектуалац широког духа

Добитник бројних признања и почасни доктор десетина универзитета, Еко је у јавности наступао духовито и опуштено, пишући о филму, стрипу, теоријама завјере и политици, а залагао се и за употребу есперанта.

Посљедњи испраћај великог ерудите

Преминуо је у 84. години. Испраћен је свјетовно у миланској палати Сфорца, уз музику барокних композитора, а по његовој жељи на спомен-плочи уклесане су ријечи Томаза Кампанеле, аутора „Града Сунца“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.