
БЕОГРАД - Нови роман књижевника, преводиоца и публицисте Дарка Тушевљаковића под називом "Карота" објављен је у издању београдске "Лагуне".
Ово је вишеслојна драма појединца, адаптација мита о Едипу, али и психолошки роман о личној и колективној драми деведесетих на нашем подручју.
Даворово дјетињство је мирисало на Јадранско море, на олеандре, али и на паљевину. У сунцем окупаном Задру, дружину тринаестогодишњака, несвјесних надолазећих сјенки рата, у нехајној игри и свакидашњим дјечачким невољама веома ријетко су ометале озбиљне бриге. Све док се напрасно није промијенило све...Много година касније у Београду Даворов нови живот обиљежен је мутним сјећањем на некадашње другове, уз разна неизговорена питања која тињају испод површине. Одговоре на њих потражиће када са дјевојком Нином буде кренуо у Задар, у сусрет својој прошлости. Давор ће тамо открити истине о себи и о другима, успомене ће добити нова значења када се распире неочекиване недоумице и осуде. Од сусрета до сусрета, Даворова прича постаје прича о петорици дјечака које је живот запљуснуо догађајима и односима због којих ни дан-данас неки нису у стању да опросте. Себи или другима. Како сам аутор каже, његов нови роман је нека врста хронике сукоба старог живота и садашњости.
-"Карота" је роман о прошлом животу који покушава да се избори за своје место у садашњем. То је прича о прихватању и одбијању, о одлажењу у ново и враћању на старо. То је прича о грубо прекинутом детињству у земљи која више не постоји, о тренуцима пред олују које ће обележити судбину оних захваћених невременом - рекао је Тушевљаковић
Добитник Андрићеве награде и Награде Европске уније за књижевност је казао да су у њему дуго "лежали" фрагменти романа.
- Ипак, морале су проћи деценије пре него што сам их склопио у целину. "Карота" садржи много тога личног, али се сећање на минуло време, некадашњи град и његове људе с временом претворило у нешто ново, из клице успомена израсла је измаштана историја ликова које као да одувек познајем и као да сам их тек сада упознао. Много тога у "Кароти" је измишљено, док се оно проживљено удаљило од првобитног искуства таман толико да ова прича буде и туђа, а не само моја. Она говори о искуству памћења и сећања једнако колико и о самом сећању. Говори о духовима нас самих, заробљеним у нама - рекао је Тушевљаковић.
Књига је у меком повезу на 264 стране.
Дарко Тушевљаковић је рођен 1978. у Зеници, БиХ. Прву причу објавио 2002. године у регионалној антологији приређеној у сарадњи са УНЕСКО-ом. Године 2004. добио је награду "Лазар Комарчић" за најбољу новелу. Досад је објавио три збирке прича: "Људске вибрације", "Накнадне истине”, "Хангар за снове", као и четири романа "Сенка наше жеље", "Јаз", "Јегермајстер", "Узвишеност". За роман "Јаз" добио је 2017. Европску награду за књижевност, а 2023. је за збирку прича "Хангар за снове" добио Андрићеву награду. Дјела су му досад преведена на осам европских језика. Живи у Београду и ради као уредник и преводилац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.