Данијел Гатарић, књижевник, за “Глас Српске”: Најмању вриједност имају унапријед добијена признања

То су награде које се добијају по интересним зонама, које реагују по правилима криминалистике, мотивима дјела књиге - узрочном везом уредника обично и члана жирија, препознате како ће то дјело са мотивом противправности да реагује и унапријед знате добитника, да не кажем злочинца.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник Данијел Гатарић, осврнувши се на проблематику додјеле књижевних награда, живот књижевности на овим просторима и на промјене које треба да се десе. Гатарић је члан Удружења књижевника Републике Српске а његово дјело “Либрето” се недавно нашло у ужем избору Европске награде за књижевност, а један је од учесника 3. Фестивала књижевности “Императив” у организацији Удружења за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”.

- Простор БиХ са још неуређеним модалитетом дјеловања: игнорисањем између ентитетских струковних удружења, а тако и у дјеловању ка региону  и превођењу на друге свјетске језике је плодно тле за развој књижевних квазинаграда које саме по себи не носе препоруку читаоцу, што је за свако књижевно дјело најбитније - додаје он и наглашава да не постоје елементи вредновања ни тежина признања.

Као проблематику издваја фракције скупљене око појединих центара, и наводи да то не отвара простор за књижевно дјело у 2020. години.

- Залеђени у 1961. години стара гарда аутора и жирији ријетко виде од леда да постоји ватра у књижевности  и данас - објаснио је Гатарић.

Како прекинути такав однос према књижевности и наградама, према његовом мишљењу је једно питање за које тренутно не постоји прави одговор.

- Оног тренутка када схватимо шта значи сукоб интереса  у награђивању, оставимо идеолошке и политичке разлике, поштујемо устројство БиХ и њене дијелове по Уставу сами ми, по сопственом нахођењу моћи ћемо исто очекивати и од дневно политичких џокера. Имаћемо одговор и значајну награду о књижевности  и без опције пола–пола - додаје он.

Како наводи, култура у себи носи и пристојност, а право питање је колико је та пристојност присутна, ако се, рецимо, не поштују услови жирирања за књижевну награду.

- Колико смо пристојни ако не поштујемо услове за жирирање донесене од стране релевантних институција за додјелу ЕУ награде за књижевност, гдје од  четири номинације за награду чланова жирија у БиХ, само два аутора испуњавају услове, тј. формални дио тј. 2-4 објављена књижевна дјела - наглашава он.

Побољшање, напредак и промјене набоље могу да се десе када актери буду усмјеренији на стварање  будућности.

- Промјене ће наступити кад актери престану гледати себично интересе и схвате да морамо правити темеље за будућност. Из угла удружења, како Удружења књижевника Републике Српске  тако и струковних удружења у ФБиХ.  Потреба синхронизованог дјеловања поготово ван граница БиХ,  осим ратних ветерана , а они су дали своје најбоље у тим несрећним годинама за све, ми немамо њихово морално право, ми своју срчаност треба да докажемо већ данас за сутра, наравно без пушака, већ позитивним вриједностима и уважавањем једни других и сарадњом, а ту наступа и књижевност. Позивам ауторе млађих генерација  да се учлане у репрезентативна удружења поготово у Републици Српској, јер сам и сам члан. Наш књижевни глас мора да се чује – наглашава Гатарић.

У доба пандемије, свијет јесте у фази великих промјена и књижевност треба да игра важну улогу, иако често није примарна.

- Књижевност можда није примарна у односу на друге умјетничке форме, попут филма или серија, које су због брзине конзумације и мање захтјевности на првом мјесту, али “Нетфликс” није Борхес,  библиотека није “Нетфликс” – закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.