Данијел Гатарић, књижевник, за “Глас Српске”: Најмању вриједност имају унапријед добијена признања

Миланка Митрић
Данијел Гатарић, књижевник, за “Глас Српске”: Најмању вриједност имају унапријед добијена признања

Склон сам да будем задовољан сваком похвалом. Похвале вођене од читалаца који не познају аутора имају највећу вриједност. Најмању имају награде које се добијају унапријед.

То су награде које се добијају по интересним зонама, које реагују по правилима криминалистике, мотивима дјела књиге - узрочном везом уредника обично и члана жирија, препознате како ће то дјело са мотивом противправности да реагује и унапријед знате добитника, да не кажем злочинца.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник Данијел Гатарић, осврнувши се на проблематику додјеле књижевних награда, живот књижевности на овим просторима и на промјене које треба да се десе. Гатарић је члан Удружења књижевника Републике Српске а његово дјело “Либрето” се недавно нашло у ужем избору Европске награде за књижевност, а један је од учесника 3. Фестивала књижевности “Императив” у организацији Удружења за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”.

- Простор БиХ са још неуређеним модалитетом дјеловања: игнорисањем између ентитетских струковних удружења, а тако и у дјеловању ка региону  и превођењу на друге свјетске језике је плодно тле за развој књижевних квазинаграда које саме по себи не носе препоруку читаоцу, што је за свако књижевно дјело најбитније - додаје он и наглашава да не постоје елементи вредновања ни тежина признања.

Као проблематику издваја фракције скупљене око појединих центара, и наводи да то не отвара простор за књижевно дјело у 2020. години.

- Залеђени у 1961. години стара гарда аутора и жирији ријетко виде од леда да постоји ватра у књижевности  и данас - објаснио је Гатарић.

Како прекинути такав однос према књижевности и наградама, према његовом мишљењу је једно питање за које тренутно не постоји прави одговор.

- Оног тренутка када схватимо шта значи сукоб интереса  у награђивању, оставимо идеолошке и политичке разлике, поштујемо устројство БиХ и њене дијелове по Уставу сами ми, по сопственом нахођењу моћи ћемо исто очекивати и од дневно политичких џокера. Имаћемо одговор и значајну награду о књижевности  и без опције пола–пола - додаје он.

Како наводи, култура у себи носи и пристојност, а право питање је колико је та пристојност присутна, ако се, рецимо, не поштују услови жирирања за књижевну награду.

- Колико смо пристојни ако не поштујемо услове за жирирање донесене од стране релевантних институција за додјелу ЕУ награде за књижевност, гдје од  четири номинације за награду чланова жирија у БиХ, само два аутора испуњавају услове, тј. формални дио тј. 2-4 објављена књижевна дјела - наглашава он.

Побољшање, напредак и промјене набоље могу да се десе када актери буду усмјеренији на стварање  будућности.

- Промјене ће наступити кад актери престану гледати себично интересе и схвате да морамо правити темеље за будућност. Из угла удружења, како Удружења књижевника Републике Српске  тако и струковних удружења у ФБиХ.  Потреба синхронизованог дјеловања поготово ван граница БиХ,  осим ратних ветерана , а они су дали своје најбоље у тим несрећним годинама за све, ми немамо њихово морално право, ми своју срчаност треба да докажемо већ данас за сутра, наравно без пушака, већ позитивним вриједностима и уважавањем једни других и сарадњом, а ту наступа и књижевност. Позивам ауторе млађих генерација  да се учлане у репрезентативна удружења поготово у Републици Српској, јер сам и сам члан. Наш књижевни глас мора да се чује – наглашава Гатарић.

У доба пандемије, свијет јесте у фази великих промјена и књижевност треба да игра важну улогу, иако често није примарна.

- Књижевност можда није примарна у односу на друге умјетничке форме, попут филма или серија, које су због брзине конзумације и мање захтјевности на првом мјесту, али “Нетфликс” није Борхес,  библиотека није “Нетфликс” – закључио је он.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана