Бојан Љубеновић: Хумор је наш заклон, али и слатка освета

С обзиром да данас има писаца колико хоћете, а мајстора занатлија све мање, можда по мене не би било лоше да сам се отиснуо на ту страну. Шалу на страну, све то што сте побројали на неки начин су сродне работе.

Рекао је ово за "Глас српске", Бојан Љубеновић, писац, афористичар, публициста, драматург, новинар и уредник, објашњавајући колико су га бројни позиви с којим се бавио током каријере ставили у позицију некадашњих мајстора, који су морали знати поправити све од игле до локомотиве. 

Један од најчитанијих српских писца данашњице, познат по бриткој сатири и хумору, али и по одличним књигама за дјецу, каже да је важан квалитет, тачније речено садржај а не форма и стил писања.

- Писати позоришни комад или краћи роман готово да и нема велике разлике и једно и друго треба да има сличне елементе. Такође, понекад је сатирична прича у ствари продужени афоризам или обрнуто. Чак и сценарио за телевизијску рекламу мора у себи да садржи неочекивани, духовити обрт, баш као што је то случај са неким ситкомом или скечом за новогодишњи програм. Важно је само да то што се напише буде квалитетно и да комуницира за публиком, рекао је Љубеновић.

ГЛАС: Посљедња књига политичких афоризама зове Вам се "Земља нојева", занимљив назив, претпостављам на нисте мислили на неку од афричких земаља које су природно станиште ових племенитих птица?

ЉУБЕНОВИЋ: Наравно да не, наслов је посвећен свима онима који већ деценијама држе своје главе у песку водећи се афоризмом да ће се онај који држи главу наносити главе. Ужасно сам љут на људе који се у ова тешка, несрећна и неправедна времена "праве мртви", незаинтересовани или сувише уплашени да реагују на очигледан суноврат нашег друштва. Не могу да разумем да их баш ништа не изнервира и подстакне да дигну свој глас, па макар и да то ураде тако што ће написати неки статус на друштвеним мрежама. Како можеш да будеш равнодушан на насиље, лоповлук, лаж, лицемерје? За себе стално тврдимо да смо слободарски народ, а понашамо се као најпонизнији поданици. Срећом, па су се наши студенти одважили на протест те су у последњих неколико месеци многе главе извађене из тог песка. 

ГЛАС: Занимљив је феномен да се сатира показала као најжилавија форма српског хумора, тврдоглаво опстаје, издаје се и чита се, дјелује  да нас данас, за разлику од пријашњих генерација које је одржала пјесма, још нормалним одржава само хумор?

ЉУБЕНОВИЋ: Иако је хумор у књижевности, али и позоришној, филмској или телевизијској уметности веома потцењена категорија, он из дана у дан показује колико је обичном човеку важан и неопходан. Ја то веома добро знам, јер ми се свакодневно јављају читаоци и захваљују на томе што су их моје књиге забавиле и насмејале. У тешким временима, а овде су готово сва тешка, хумор је заклон, утеха, лек, а понекад и слатка освета према свему и свима који нас чине несрећним. 

ГЛАС: Једна од ваших књига сатире зове се "Ништа није смешно", како је дошло до тога да смијех буде скрајнут и непожељан у јавном простору и како смо дошли до тога да народ који је дао једног Нушића, Ковачевића, Домановића, одједном постане недуховит или је просто наша стварност постала апсурднија од било које сатире и хумора? 

ЉУБЕНОВИЋ: Ми нисмо недуховити, напротив, духовитост је једна од наших најбољих особина, понекад ми се чини да са збијањем шала често и претерујемо. Дешава нам се да се спрдамо и са стварима и појавама које нису за смех, већ за оштру осуду и пажљиво промишљање. С друге стране, бити оригиналан у хумору је све теже, јер је овај простор пун апсурда који су постали реалност. Оно за шта смо колико до јуче сматрали за невероватно и немогуће, јутрос осване на насловним странама новина као горка истина. У једном афоризму сам написао да је наше друштво као кофер са дуплим дном, кад мислиш да си дошао до дна схватиш да постоји дно које је још дубље. 
У књизи "Ништа није смешно" сакупио сам педесетак прича које су само наизглед смешне, али вам се скоро после сваке заледи осмех на лицу. Као сатиричар бих волео да дође време када ћемо сви из фазе сарказма прећи у фазу чистог, једноставног и релаксирајућег хумора. 

ГЛАС: Са друге стране, релативно недавно, тј. прошле године изашле су Вам двије занимљиве књиге за дјецу, роман "Потрага за златном стрелом" у којој сте наставили авантуре дјечака Огњена из књиге "Тајне дединог кофера" и књигу "Приче са јастука". Колико је тешко помирити сатиричара  и писца за дјецу у једном аутору или обје врсте писања представљају пожељну равнотежу за Вас?

ЉУБЕНОВИЋ: Писање за децу за мене је предивна авантура која ме чини срећним и прочишћеним од све трулежи и гарежи које са собом носи актуелна политика, што домаћа, што страна. Када се човек дуги низ година свакодневно бави писањем сатире као што то чиним ја, душа му се мало запрља и као стари оџак запуши од нагомиланих честица лажи и превара. Онда побегнем у дечји свет где је све лепо, поштено, искрено и поново стекнем поверење у човека. Свака ме књига за децу врати у сопствено детињство одакле, да сам се нешто питао, никад не бих ни одлазио. 

ГЛАС: Када смо поменули романе о Огњену, колико Вас је изненадила јако добра реакција публике, дјелује да је форма романа за дјецу на трагу емотивне прозе Бранка Ћопића или недавно преминулог Градимира Стојковића, некако постала ријетка роба уз примјетно потцјењивање дјечије памети?

ЉУБЕНОВИЋ: Много ми је драго што се моје књиге за децу читају, а посебно сам одушевљен што су ова два романа наишла на тако добар пријем код малишана, јер смо их неправедно оклеветали да ништа не читају, то изгледа није тачно, деца читају, али им треба погодити  читалачку "жицу", а то није лако. Сва три романа из те триологије писана су ћопићевским стилом, то је био мој дуг према великом писцу уз чије књиге сам одрастао. 

ПЛАНОВИ

ГЛАС: Прошле године изашле су Вам двије књиге, ове већ једна па  какви су Вам даљи планови око писања? 

ЉУБЕНОВИЋ:  Најкасније у јуну би требало да изађе трећи, завршни део триологије започет романом "Тајне дединог кофера", а настављен романом "Потрага за златном стрелом". Та књига ће се звати "Хероји плавог дана" и даће одговоре на све мистерије из претходна два дела. Биће намењена мало старијој деци, јер сматрам да и књиге треба да расту са својим читаоцима. Последњих шест месеци интензивно радим на новом роману за одрасле који ће се звати "Отац". Не знам кад ће бити завршен, волео бих да то буде до краја ове године. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.