Bojan Ljubenović: Humor je naš zaklon, ali i slatka osveta

S obzirom da danas ima pisaca koliko hoćete, a majstora zanatlija sve manje, možda po mene ne bi bilo loše da sam se otisnuo na tu stranu. Šalu na stranu, sve to što ste pobrojali na neki način su srodne rabote.

Rekao je ovo za "Glas srpske", Bojan Ljubenović, pisac, aforističar, publicista, dramaturg, novinar i urednik, objašnjavajući koliko su ga brojni pozivi s kojim se bavio tokom karijere stavili u poziciju nekadašnjih majstora, koji su morali znati popraviti sve od igle do lokomotive. 

Jedan od najčitanijih srpskih pisca današnjice, poznat po britkoj satiri i humoru, ali i po odličnim knjigama za djecu, kaže da je važan kvalitet, tačnije rečeno sadržaj a ne forma i stil pisanja.

- Pisati pozorišni komad ili kraći roman gotovo da i nema velike razlike i jedno i drugo treba da ima slične elemente. Takođe, ponekad je satirična priča u stvari produženi aforizam ili obrnuto. Čak i scenario za televizijsku reklamu mora u sebi da sadrži neočekivani, duhoviti obrt, baš kao što je to slučaj sa nekim sitkomom ili skečom za novogodišnji program. Važno je samo da to što se napiše bude kvalitetno i da komunicira za publikom, rekao je Ljubenović.

GLAS: Posljednja knjiga političkih aforizama zove Vam se "Zemlja nojeva", zanimljiv naziv, pretpostavljam na niste mislili na neku od afričkih zemalja koje su prirodno stanište ovih plemenitih ptica?

LjUBENOVIĆ: Naravno da ne, naslov je posvećen svima onima koji već decenijama drže svoje glave u pesku vodeći se aforizmom da će se onaj koji drži glavu nanositi glave. Užasno sam ljut na ljude koji se u ova teška, nesrećna i nepravedna vremena "prave mrtvi", nezainteresovani ili suviše uplašeni da reaguju na očigledan sunovrat našeg društva. Ne mogu da razumem da ih baš ništa ne iznervira i podstakne da dignu svoj glas, pa makar i da to urade tako što će napisati neki status na društvenim mrežama. Kako možeš da budeš ravnodušan na nasilje, lopovluk, laž, licemerje? Za sebe stalno tvrdimo da smo slobodarski narod, a ponašamo se kao najponizniji podanici. Srećom, pa su se naši studenti odvažili na protest te su u poslednjih nekoliko meseci mnoge glave izvađene iz tog peska. 

GLAS: Zanimljiv je fenomen da se satira pokazala kao najžilavija forma srpskog humora, tvrdoglavo opstaje, izdaje se i čita se, djeluje  da nas danas, za razliku od prijašnjih generacija koje je održala pjesma, još normalnim održava samo humor?

LjUBENOVIĆ: Iako je humor u književnosti, ali i pozorišnoj, filmskoj ili televizijskoj umetnosti veoma potcenjena kategorija, on iz dana u dan pokazuje koliko je običnom čoveku važan i neophodan. Ja to veoma dobro znam, jer mi se svakodnevno javljaju čitaoci i zahvaljuju na tome što su ih moje knjige zabavile i nasmejale. U teškim vremenima, a ovde su gotovo sva teška, humor je zaklon, uteha, lek, a ponekad i slatka osveta prema svemu i svima koji nas čine nesrećnim. 

GLAS: Jedna od vaših knjiga satire zove se "Ništa nije smešno", kako je došlo do toga da smijeh bude skrajnut i nepoželjan u javnom prostoru i kako smo došli do toga da narod koji je dao jednog Nušića, Kovačevića, Domanovića, odjednom postane neduhovit ili je prosto naša stvarnost postala apsurdnija od bilo koje satire i humora? 

LjUBENOVIĆ: Mi nismo neduhoviti, naprotiv, duhovitost je jedna od naših najboljih osobina, ponekad mi se čini da sa zbijanjem šala često i preterujemo. Dešava nam se da se sprdamo i sa stvarima i pojavama koje nisu za smeh, već za oštru osudu i pažljivo promišljanje. S druge strane, biti originalan u humoru je sve teže, jer je ovaj prostor pun apsurda koji su postali realnost. Ono za šta smo koliko do juče smatrali za neverovatno i nemoguće, jutros osvane na naslovnim stranama novina kao gorka istina. U jednom aforizmu sam napisao da je naše društvo kao kofer sa duplim dnom, kad misliš da si došao do dna shvatiš da postoji dno koje je još dublje. 
U knjizi "Ništa nije smešno" sakupio sam pedesetak priča koje su samo naizgled smešne, ali vam se skoro posle svake zaledi osmeh na licu. Kao satiričar bih voleo da dođe vreme kada ćemo svi iz faze sarkazma preći u fazu čistog, jednostavnog i relaksirajućeg humora. 

GLAS: Sa druge strane, relativno nedavno, tj. prošle godine izašle su Vam dvije zanimljive knjige za djecu, roman "Potraga za zlatnom strelom" u kojoj ste nastavili avanture dječaka Ognjena iz knjige "Tajne dedinog kofera" i knjigu "Priče sa jastuka". Koliko je teško pomiriti satiričara  i pisca za djecu u jednom autoru ili obje vrste pisanja predstavljaju poželjnu ravnotežu za Vas?

LjUBENOVIĆ: Pisanje za decu za mene je predivna avantura koja me čini srećnim i pročišćenim od sve truleži i gareži koje sa sobom nosi aktuelna politika, što domaća, što strana. Kada se čovek dugi niz godina svakodnevno bavi pisanjem satire kao što to činim ja, duša mu se malo zaprlja i kao stari odžak zapuši od nagomilanih čestica laži i prevara. Onda pobegnem u dečji svet gde je sve lepo, pošteno, iskreno i ponovo steknem poverenje u čoveka. Svaka me knjiga za decu vrati u sopstveno detinjstvo odakle, da sam se nešto pitao, nikad ne bih ni odlazio. 

GLAS: Kada smo pomenuli romane o Ognjenu, koliko Vas je iznenadila jako dobra reakcija publike, djeluje da je forma romana za djecu na tragu emotivne proze Branka Ćopića ili nedavno preminulog Gradimira Stojkovića, nekako postala rijetka roba uz primjetno potcjenjivanje dječije pameti?

LjUBENOVIĆ: Mnogo mi je drago što se moje knjige za decu čitaju, a posebno sam oduševljen što su ova dva romana naišla na tako dobar prijem kod mališana, jer smo ih nepravedno oklevetali da ništa ne čitaju, to izgleda nije tačno, deca čitaju, ali im treba pogoditi  čitalačku "žicu", a to nije lako. Sva tri romana iz te triologije pisana su ćopićevskim stilom, to je bio moj dug prema velikom piscu uz čije knjige sam odrastao. 

PLANOVI

GLAS: Prošle godine izašle su Vam dvije knjige, ove već jedna pa  kakvi su Vam dalji planovi oko pisanja? 

LjUBENOVIĆ:  Najkasnije u junu bi trebalo da izađe treći, završni deo triologije započet romanom "Tajne dedinog kofera", a nastavljen romanom "Potraga za zlatnom strelom". Ta knjiga će se zvati "Heroji plavog dana" i daće odgovore na sve misterije iz prethodna dva dela. Biće namenjena malo starijoj deci, jer smatram da i knjige treba da rastu sa svojim čitaocima. Poslednjih šest meseci intenzivno radim na novom romanu za odrasle koji će se zvati "Otac". Ne znam kad će biti završen, voleo bih da to bude do kraja ove godine. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.