Берислав Благојевић за "Глас": Библиотеке су посљедњи бедем знања и слободе

БАЊАЛУКА - Радња „Гагарина“ смјештена је у рурални амбијент па сам пожелио да напишем причу чија се радња одвија у граду и тако су настале „Библиотечке мачке спавају наопачке“.

Вјерујем да не постоји боље мјесто за то од библиотеке.

Рекао је ово за „Глас Српске“ писац и публициста Берислав Благојевић, објашњавајући зашто је радња његовог новог романа за дјецу „Библиотечке мачке спавају наопачке“ смјештена управо у простор библиотеке, док се радња претходног романа „Гагарина, најшашавијег пса у свемиру“ дешавала у руралнијем амбијенту. Један од најкреативнијих аутора млађе генерације стваралаца из Републике Српске каже да ова урбанизација и културизација главних јунака није случајна.

- Много је разлога што су ту мачке. Наизглед, то је неспојиво, али заправо није, јер писци и мачке и те како иду заједно. Од литературе о мачкама те писцима и њиховим мачкама могуће је формирати читаву једну библиотеку. Подсјетићу само на неке попут Марка Твена, Хемингвеја, Едгара Алана Поа, Нила Гејмена, Лавкрафта, Муракамија... Будући да сам и ја мачкољубац, све ми се то учинило природно: књиге, библиотека, писци, мачке.

ГЛАС: Библиотечке мачке нису ипак обичне мачке, тачније оне спашавају библиотеку од катастрофе. Како смо стигли до тога да мачке спашавају, а људи све више занемарују библиотеке? Неко би рекао да је то само фикција, али стварност је нажалост много мрачнија него фикција у овом случају, иако су библиотеке и библиотекари годинама били посљедњи браниоци књиге на овом простору.

БЛАГОЈЕВИЋ: Мачке у овој књизи проналазе спас од хладноће и неизвјесности у библиотеци. Ту је симболика прилично јасна, јер људи такође у библиотекама проналазе спас од хладноће савременог свијета и неизвјесности коју доноси свакодневица. У контексту читалаца сматрам да људи не занемарују библиотеке. Напротив, чита се, траже се књиге, резервишу, на многе се дуго чека. Доносиоци одлука су нешто друго. Убрзо ће свима постати јасно да су библиотеке, тј. оно што чувају и нуде, посљедњи бедем против разноразних ревизија, површности, да су најдрагоцјенији извор знања, креативности и слободе. Надам се да та спознаја неће доћи прекасно.

ГЛАС: Лулу каже у једном пасусу књиге да се о „књигама не суди по корицама“, али корице ове књиге и илустрације Братислава Костића ипак раде чудесан посао.

БЛАГОЈЕВИЋ: Братислав Костић је веома надарен и посвећен умјетник и срећан сам што смо наставили сарадњу. Релативно мали број људи зна да је Братислав дизајнирао корице за моје књиге „Бумеранг“ и „Ми у магли“. Лулу је чувени цитат изрекла у једном другачијем контексту, али чињеница је да су корице као саставни дио књиге увијек биле важне. Данас можда још важније. И не мислим овдје само на маркетиншки моментум, већ на инсистирање на оригиналној умјетности у ери илустрација начињених вјештачком интелигенцијом.

ГЛАС: Ово је већ друга књига у којој стварате за дјечију публику (и ону која није заборавила на дијете у себи). Какво је Ваше искуство са публиком којој су намијењене ове двије књиге? Дјелује да јако искрено и заинтересовано реагује на писану ријеч, онако како она мало старија публика то све рјеђе чини и прије свега разбија се та флоскула да „данашњу дјецу књига не занима“.

БЛАГОЈЕВИЋ: Највише додира имао сам са публиком од трећег до петог разреда основне школе и могу само да тврдим да дјеца воле књиге, воле да читају, да промишљају (на генијалне начине!) о прочитаном, да након тога и сама желе да се креативно изразе кроз писање или цртање. Свако дружење с њима представља велику радост и дивно искуство. Потребно је само мало подржати те њихове жеље и креативни набој, не спутавати их и усмјеравати да наставе да размишљају и читају. Тако се ствара не само генерација посвећених читалаца, него и услови за генерацију добрих људи.

ГЛАС: Дјечија књижевност чинила је некад велик дио домаће књижевности. Данас има јако значајних писца који пишу за млађе, али су критеријуми којим се друштво односи према дјечијој књижевности доста срозани. Читаве генерације дјеце препуштене су или модерној технологији или свему и свачему што се продаје као књига за дјецу.

БЛАГОЈЕВИЋ: На тржишту заиста постоји свашта, али то је и очекивано у оваквој привреди. Такође чињеница је да су дјеца и млади преплављени утицајем модерних технологија, што само по себи не мора да буде лоше, али њихова примјена је, нажалост, готово искључиво тривијална. У таквом амбијенту је помало и тешко продријети до читалаца, али није немогуће. Потребно је да писци задрже висок умјетнички ниво (упркос свему), али и да се просвјетни радници и родитељи мало више ангажују када је ријеч о томе коју литературу дјеци треба препоручити и када.

ГЛАС: Генерално, књижевна сцена у Српској на први поглед дјелује јако добро посљедњих година. Старија генерација писаца добија заслужено вредновање рада кроз сабрана дјела. Читава једна плејада млађих аутора континуирано ствара, нижу се награде од НИН-ове преко „Београдског побједника“ до награда за поезију. Одржавају се фестивали попут „Императива“, излазе часописи попут „Крајине“, дјелују нови издавачи попут „Имприматура“... То је први поглед, шта би открио други?

БЛАГОЈЕВИЋ: Други би вјероватно потврдио све речено, уз додатак да се јављају и добри драмски писци. Сцена је заиста неупоредиво напредовала у односу на неке раније године, ствара се и посвећена публика, за шта су можда понајвише заслужни фестивал „Императив“ и веома жива активност „Имприматура“. Оно што недостаје је озбиљна књижевна критика. Тачније, има је, али недовољно.

РУКОПИСИ

ГЛАС: Осим ове двије књиге за дјецу од романа „Бумеранг“ протекло је девет година, од збирке „Носталгија за непостојећим“ три године. Далеко било да потцјењујемо овај сегмент рада за млађу публику, али се намеће питање шта је са стваралаштвом за ону старију популацију читалаца.

БЛАГОЈЕВИЋ: Започео сам неколико рукописа, што књижевних што публицистичких, али не журим. Рвем се с неким идејама већ дуго, тражим најбољи начин да се изразим. Иначе не пишем по диктату, већ оно што ме у датом периоду креативно обузима, а уз то, пишем веома споро. Не знам када ће бити довршен неки рукопис „за одрасле“, али знам да ће морати најприје да задовољи моје критеријуме. А то би могло да потраје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.