Берислав Благојевић о новом дјелу “Упознајте Гагарина”: Роман за дјецу, младе и оне који желе да то (п)остану

Данко Кузмановић
Берислав Благојевић о новом дјелу “Упознајте Гагарина”: Роман за дјецу, младе и оне који желе да то (п)остану
Берислав Благојевић о новом дјелу “Упознајте Гагарина”: Роман за дјецу, младе и оне који желе да то (п)остану

У посљедњих неколико година много времена проводим са нашим љубимцима, псом и мачкама. Посматрајући их, схватио сам да од њих можемо много тога да научимо, и то не само о природи, него и о нама самима.

Када сам започео са записивањем прича о Гагарину нисам имао намјеру да то буде уобличено у књигу. Међутим, касније ми се учинило да би тај рукопис као заокружена цјелина заиста могао да буде занимљив старијој дјеци и младима.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник Берислав Благојевић, чија би најновија књига “Упознајте Гагарина, најшашавијег пса у свемиру”, у издању Завода за уџбенике и наставна средства, из штампе требало да изађе ових дана.

- Заправо, чини ми се да је то књига за дјецу, младе и оне који желе да то (п)остану, односно да ће бити барем дјелимично интересантна и родитељима. Роман је обогаћен изузетним илустрацијама Братислава Костића, а посебно ми је драго што ће га објавити Завод за уџбенике и наставна средства. Радујем се сусрету са млађим читаоцима и надам се да ће им дружење са Гагарином бити вриједно и занимљиво искуство - додао је Благојевић.

ГЛАС: Ваша најновија књига “Упознајте Гагарина, најшашавијег пса у свемиру” је роман за дјецу. Представите нам књигу и реците нешто више о њој.

БЛАГОЈЕВИЋ: У овој књизи читаоци ће моћи да прате доживљаје пса Гагарина, једног не баш обичног пса мјешанца који је као штене био остављен у кутији. Авантура почиње када Гагарина усвоје Шмизла и Шмокљан, који живе на селу. Поред Гагарина, у догодовштинама учествују и друге животиње - његов брат Хектор, маца Рипли, кртице и друге. Настојао сам да кроз причу о Гагарину на шаљив, допадљив и разумљив начин испричам понешто о односу према животињама, о односима између животиња, прихватању разлика и различитости, о значају породице, оданости, пријатељства и љубави према природи.       

ГЛАС: Колико иначе у Вашим дјелима има обриса стварног живота и свакодневице?

БЛАГОЈЕВИЋ: Уплива стварног и свакодневице увијек има. Понекад ликове из стварног живота смјештам у замишљене просторе и ситуације или у “погрешно” вријеме, понекад обрнуто, али покаткад је све ствар имагинације. Такође, могуће је инспирацију добити из других књижевних дјела; на примјер, моја кратка прича “Фуга” посвећена је јунаку романа Боривоја Адашевића. Књига “Упознајте Гагарина, најшашавијег пса у свемиру” комбинује стварне и измишљене ситуације и актере, мада су главни јунак и маца Рипли базирани на стварним љубимцима.

ГЛАС: Постоји ли неки циљ који желите да постигнете својим књижевним радом?

БЛАГОЈЕВИЋ: Наравно да не мислим мијењати свијет, ако се на то алудира. Међутим, жеља ми је да пишем приче које ће људе на неки начин дирнути, изазвати реакцију или их подстаћи на размишљање. Понекад желим да читаоца упутим на скрајнуте просторе и људе или недовољно цијењене писце, па пишем о завичају или кроз моје писање провијава сјећање на лик и дјело Воје Чолановића. Обрни-окрени, увијек је циљ пружити нешто ново и доћи до читаоца, али не по цијену улагивања и банализовања како би се дошло до већег публикума.

ГЛАС: Постоји неко неписано правило по којем се писац постаје тек након написаног романа. Зашто је то тако? Да ли данас људи имају времена да читају романе?

БЛАГОЈЕВИЋ: То је потпуно погрешно мишљење, роман не треба бити толико фаворизован. Ако неко мисли да је једноставно написати добар афоризам, нека покуша, па ће видјети да је и за једну простопроширену реченицу потребно и те какво умијеће. Дабоме, не изједначавам афоризам и роман, али поента је да свако писано дјело има своју вриједност и своје читаоце. Времена има довољно, само нам се чини да га нема јер га губимо тамо гдје мислимо да морамо. Пола сата мање пред екраном је пола сата више пред књигом. Лично, као читалац љубитељ сам кратке прозе и есеја. Мада, морам бити искрен и нагласити да као писац прибјегавам и романескној форми јер се неке идеје могу разрадити и презентовати само на тај начин. 

ГЛАС: Који је, по Вашем мишљењу, највећи проблем културе код нас?

БЛАГОЈЕВИЋ: У посљедње вријеме културна понуда је све боља и чини ми се да ће тај тренд бити настављен. У том смислу, највећи проблем културе код нас није садржај него недостатак публике. На томе треба радити.

ГЛАС: Шта читате, а шта слушате у посљедње вријеме?

БЛАГОЈЕВИЋ: Тренутно читам аутобиографију Гилберта Кита Честертона, занимљиву и на моменте веома духовиту књигу коју сам позајмио из библиотеке. У ишчекивању нових албума бендова које волим, на примјер “Перл Џема”, често слушам музику из филма “Хладни рат”. Диван примјер надопуњавања умјетности - фантастичан филм и сјајна музика.  

Умјетност у 21. вијеку

ГЛАС: Гдје се налази умјетност у 21. вијеку и чему служи?

БЛАГОЈЕВИЋ: Постоји умјетност и “умјетност”. Ова прва се налази у буџацима, до ње се тешко долази, али као и свака ријеткост, она је утолико вреднија. Она оплемењује, поучава, надахњује, испуњава. Ова друга је замаскирана иза скандализације и служи задовољењу тривијалних потреба друштва спектакла.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана